Даглас Адамс је био у праву: „Оригиналне људске личности“ улазе у наше уређаје

Коме је потребна Сиријуска кибернетска корпорација кад имамо „Гугл“ и „Амазон“? Сећам се кад сам први пут читао „Аутостоперски водич кроз галаксију“. Било је то 1982. године кад сам ишао у средњу школу и тек касније сам сазнао да постоји и радио-драма у наставцима. Кад сам стигао до одломка у коме Артур Дент разговара са аутоматским вратима, сећам се да сам помислио: „О, свашта! Зашто би аутоматска врата имала личност? Зашто би врата разговарала са људима који улазе или излазе кроз њих?“ Нисам се обазирао на чињеницу да Запход Библброкс има трећу руку и другу главу која му је хируршки додата поред његове праве главе (због таштине). Није ми било чудно што свемирски брод „Златно срце“ покреће нешто што се назива Погон бесконачне невероватноће, нити сам се питао како је могуће да живу рибу углавите у уво да би вам преводила било који језик на онај који знате.
Најневероватније ми је било то што су неживим објектима додељиване људске особине. Не знам само због чега.

Ипак, недавно сам читао књигу својој деци пред спавање и нисам могао да верујем колико је Даглас Адамс био далековид и исправан у својим описима. Људи, добро дошли у 2020. годину.

„Узми и уживај!“

Адамсов технолошки еквивалент поздраву „Желим вам пријатан дан“ био је много далековидији него што је и сам Адамс могао да претпостави. Ако вам није позната трилогија, „Узми и уживај“ је мото компаније односно „надалеко успешног рекламног одељења Сиријуске кибернетске корпорације“. „Узми и уживај“ је такође израз добре воље сваког робота и уређаја, а врата су програмирана тако да до изнемоглости то понављају сваком са ким долазе у контакт. (Забавни и параноични андроид Марвин, био је изузетак).

Ево једног одломка из „Аутостоперског водича“:

„Чуј“, рече Форд, који је још био обузет проспектом, „направили су баш велики корак у бродској кибернетици. Нова генерација робота и компјутера Сиријуске кибернетске корпорације с новим ОЉЛ особинама.“

Ако не можете да погодите, ОЉЛ представља скраћеницу за „оригиналне људске особине“.

Марвин, који се стално противи свему и свачему, назива их „огавним“.

„Погледајте само ова врата“, рекао је и коракнуо кроз њих. У његов гласовни модулатор укључише се иронизациона кола док је опонашао стил којим је писан проспект: „’Сва врата на овом броду понашају се ведро и расположено. За њих је уживање да се отворе пред вама, а право задовољство да се затворе, свесна да су добро обавила свој посао’.“

Када се врата затворише за њим, приметили су да су при том заиста испустила уздах задовољства.
"Хумммммммиаммммммм ах!" казала су.

Марвин није био посебно срећан:
„'Хајде да правимо роботе с оригиналним људским личностима’“, рекли су. А онда су покушали са мном. Ја сам прототипска личност. Види се, зар не? …Мрзим та врата.“

За неколико година и ми бисмо могли да мрзимо врата. Вероватно ће се то и догодити јер потпредседник компаније „Гартнер“ Брајан Берк каже да ће 80% технологије која ће се појавити до 2020. године бити снабдевено вештачком интелигенцијом. Тај „дијапазон вештачке интелигенције обухвата платформе засноване на облаку, конверзацијске технологије, виртуелне асистенте, вишеслојне дубоке неуронске мреже, напредна аутономна возила и летелице, аутономне и паметне роботе и општу вештачку интелигенцију која је обухватнија од свега осталог… Вештачка интелигенција се може користити и за анализу текста, превод, модерацију садржаја и покретање робота који могу да говоре и реагују на природне језике и одговарају на питања која им постављају људи.“

Ситуација ће се погоршавати, мислим, биће све боље! (Мислим, још горе.) Ускоро ће нас такви уређаји окруживати. У ствари, већ имамо шест таквих справа код куће и, из неког разлога, „Спотифај“ нам шаље још један само зато што имамо породични банковни рачун. Дакле, треба да се привикнете на то да разговарате са ознакама у самопослузи док тражите шта бисте купили јер ће нам се то ускоро догодити. Можда ће ознаке за групе производа изнад сваке гондоле знати и како се зовете. Да, баш тако. У скорој будућности, кад уђете у било који кафић, изгледаће вам као да сте ушли у кафић у комшилуку где вас сви познају. Међутим, не треба да нам буде чудно то што се уређаји обраћају нама, већ то што ми спремно одговарамо чак и на јавним местима. Никад се не зна, можда ћете за неколико година уживати у пријатном разговору са роботом који управља аутономним аутобусом.

Разговор са уређајима

Убеђен сам да ћемо се брзо навићи на такве околности. Почећемо да разговарамо са уређајима као што разговарамо са људима и неће нам се чинити да се дешава било шта чудно јер постоји нешто у људском уму што нас очајнички приморава да све персонификујемо. Можда то већ неко од вас и ради, а за своју породицу сам сигуран. Иако је наш главни гласовни уређај за репродуковање музике прва генерација „Алексе Дот“ који више личи на хокејашку плочицу него на особу, опходимо се према њему као да је члан породице. И свако то ради на себи својствен начин.

На пример, моја супруга, која је одрасла и васпитавана у духу Средњег запада, изузетно је љубазна. Алекси се обраћа у женском роду и увек питањем. „Алекса?“, обично почиње питање. „Да ли би могла, молим те, да упалиш светло у дневној соби?“ Мој десетогодишњи син поседује много дубље и исправније разумевање логике вештачке интелигенције. Пошто је потпуно свестан да глас долази из машине, обраћа јој се кратко и често изоставља глаголе. „Алекса. Белиевер од Имагине Драгонс.“

Ја сам негде у средини. Настојим да одржим лежеран, али врло професионалан однос са роботом. Ипак, морам да признам да имам врло чудан и необјашњив осећај кривице кад год мој син увреди уређај или му се грубо обрати. Ако добије неодговарајући одговор или чује песму коју није желео, полуди од беса. „Алекса, ти си кретен“, почне да се љути. Или „Алекса, ти си будала“. Обично га не опомињем због таквог понашања јер можда на тај начин обезбеђује повратне информације роботичком одељењу компаније „Амазон“ које би могли да искористе за побољшање алгоритама.

Алекса против Гугла

Ако упоредимо Алексу и Гугл, морамо рећи да је систем Гугл Хоум много бољи саговорник. Све чешће, уређај покушава да одржи разговор као да жели да задобије наше дивљење. Једном, кад сам га замолио да искључи светла, упитао је „Да ли желите да искључим још нешто?“
Шта је следеће? Да ли ће почети да ме испитује о томе шта следеће намеравам да урадим? „Идете ли на спавање, Стиве? Да ли желите да вам угрејем покривач?“ (Морам признати да желим да ми Гугл угреје покривач..)

Веома често дођемо у ситуацију у којој је Гугл прилично нападан. Стално нас запиткује да ли нам је још нешто потребно и инсистира све док га отворено и грубо не одбијемо. „Престани, не требају нам додатне информације, хвала ти.“ Често се запитам да ли је програмиран да мења своје понашање у складу са нашим, да се прилагођава својим људским господарима. Сад сам се сетио да би нам била потребна нека лозинка.

Срећом, Алекса још не може прецизно да протумачи захтеве које јој поставља моја четворогодишња ћерка Сејди, због чега су сви захвални (осим Сејди, наравно). Нико не жели да слуша исту дечју песмицу хиљаду пута дневно! Нажалост, пошто је пре неколико дана чула разговор који су водили одрасли, покупила је једну псовку којом бомбардује уређај сваки пут кад не удовољи њеној жељи. Алекса то разуме. Алекса одговара као школовани родитељ, довољно је паметна да не учини реч привлачнијом за употребу тако што ће јој забранити да је употребљава. „Не бих на то одговорила“, узвраћа Алекса. Тако је! Немој је удостојити одговором. Искључи се до даљњег.

Сами, заједно 

Међутим, пошто је вештачка интелигенција у свему, а све је повезано, у једном тренутку ће ваши уређаји постати персонализованији. Шта је следеће? Ако повежем фрижидер са здравственим профилом на Епл платформи, следећи пут кад будем посегнуо за конзервом пива, могу очекивати да чујем прекор: „Нисте постигли постављени циљ вежбања за ову недељу и изгледате помало… како бих рекао?“

Озбиљно вам кажем, то ће нам се десити, а може нам спасити живот. Замислите ситуацију у којој чујете упозорење сваки пут кад са полице у самопослузи узмете артикал који садржи састојак на који сте ви (или члан ваше породице) алергични. Ускоро ће нас сви ти уређаји окруживати и имаћемо утисак да разговарамо са правом особом. Никада нисте сами чак и кад сте сами. Остаје нам само да се надамо да нећемо бити под утицајем псеудо-оптимистичног темперамента „узми и уживај“ који је смислио Даглас Адамс. Надајмо се да ћемо моћи да изаберемо између многобројних гласова и оригиналних људских личности. Ја бирам Била Мареја.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079