Законско регулисање технологије препознавања лица

Пошто је прошле недеље објављено да је једна од великих технолошких компанија преузела скоро милион фотографија са сервиса за складиштење слика и видео садржаја „Фликр“ да би их користила за обучавање алатке за препознавање лица, законодавци у Сенату представили су двопартијски закон који има за циљ да забрани комерцијалним корисницима технологије препознавања лица прикупљање и даље дељење таквих података без претходног одобрења. Републикански сенатор Рој Блант и демократа Брајан Шатс, иначе чланови Комитета за трговину, науку и транспорт у Сенату предложили су поменути закон. Нови предлог закона који би требало да заштити приватност фотографија појавио се јер је претходно откривено да је компанија ИБМ покупила скоро милион фотографија са веб-сајта „Фликр“ да би обучавала алгоритам који је створила, а који би требало да умањи предрасуде које се појављују у технологији препознавања лица. Иако фотографије нису заштићене ауторским правима, што значи да их свако може користити без претходне дозволе аутора, ипак откривање пројекта је изазвало озбиљну забринутост.

Један од аутора фотографија рекао је да нико од људи које је фотографисао није могао ни да претпостави да ће слике бити искоришћене у такве сврхе. Већина стручњака је изјавила да је таква процедура уобичајена у обучавању вештачке интелигенције која покреће технологију препознавања лица и да баш због тога истраживачи често прибегавају прикупљању свих слика које су бесплатно доступне. Чују се и другачија мишљења. Наиме, многи сматрају да је потпуно неетички користити фотографије, које се бесплатно нуде јавности у сасвим другачије сврхе, да би се ефикасно обучавала технологија – суштински надзорна - која би, при том, имала широку комерцијалну примену, а користиле би је и институције за спровођење закона.

Сенатор Блант је нагласио све већу забринутост Американаца јер не знају како и због чега се њихови подаци прикупљају и како се користе. Он тврди да је због таквих околности неопходно створити заштиту таквих података пошто технологију, која брзо напредује, треба усмерити на одговоран пут. Иако руководилац пројекта вештачке интелигенције у компанији ИБМ уверава јавност да је компанија посвећена заштити приватности и да сваки корисник може да захтева да његова фотографија буде уклоњена из скупа прикупљених података, стручњаци тврде да је такву процедуру скоро немогуће извести. Да би процес био олакшан, направљена је алатка која омогућава корисницима „Фликра“ да открију да ли се њихове фотографије налазе у скупу података које је прикупила компанија.

„Пошто наше лице представља наш идентитет, нашу личност, компаније су дужне да траже наше одобрење да би могле да прате и анализирају наше лице“, рекао је сенатор Шатс. „Наш предлог закона треба да обезбеди да људи добију информације и, што је још важније, контролу над процесом дељења података који користе компаније које се баве технологијом препознавања лица.“ Закон неће захтевати учешће органа власти на било ком нивоу у процесу тражења одобрења за податке који се користе у тој технологији. Препознавање лица је потпуно уобичајени процес на америчким граничним прелазима за све уласке у земљу, како за странце тако и за држављане Сједињених Држава, што је у складу са извршном наредбом коју је потписао председник Трамп пре две године. Према владиним списима, одељење Државне безбедности жури са применом система широм земље јер се процес мора завршити до почетка 2021. године.

Што се тиче заштитника приватности, највише су забринути јер се у владиним списима истиче да не постоје ограничења за авионске компаније при коришћењу прикупљених података у процесу препознавања лица. Надлежни нису хтели да одговоре на питања у вези са постојањем заштите у таквим случајевима. Законодавци су истакли да многи Американци нису свесни да се њихово лице врло често снима у јавности, нити да компаније нашироко деле податке из таквог процеса са непознатим трећим странама, иако се технологија препознавања лица користи у комерцијалне и безбедносне сврхе више од десет година.

Блантов и Шатсов предлог закона одмах је добио подршку председника компаније „Мајкрософт“ који је рекао да препознавање лица треба да буде регулисано да би се спречиле предрасуде и дискриминација, али и да би се сачувала приватност корисника. Препознавање лица је моћна и агресивна технологија која се мора контролисати да би била прецизна и прочишћена од предрасуда, тако да ће закон омогућити Американцима да се боље упознају са функционисањем и коришћењем технологије. Због тога и заслужују да добију јасна правила и ограничења у процесу анализирања, идентификације и праћења лица.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079