Какав је живот у центру за одвикавање од интернета у Јужној Кореји?

Становници Јужне Кореје су најповезанији на интернет у целом свету. Скоро сви имају паметне телефоне и приступ интернету, али такве благодети имају и своју мрачну страну. Званични подаци за прошлу годину показују да је преко 140.000 младих људи зависно од интернета, али неки извештаји наговештавају да би тај број могао да буде много већи. Због тога постоје многи центри широм Јужне Кореје у које тинејџери могу да оду да би се лечили од такве врсте зависности и добили помоћ која има је преко потребна да би се „искључили са мреже“. И школе су увеле посебне програме чија је сврха у томе да спрече децу да постану зависна од интернета, дакле, представљају неку врсту превентивних мера. Једна група новинара отишла у посету једном од многобројних центара у коме се лечи таква врста зависности да би сазнала нешто више о проблему који постаје озбиљнији.

Шта је зависност од интернета?

Ако је особа зависна од нечега то значи да нема контролу над његовим коришћењем и употребом до тог нивоа да уопште није свесна да би такво понашање могло да јој нашкоди. Дакле, кад је особа зависна од интернета то значи да га користи толико да интернет има негативан утицај на ментално и физичко здравље те особе. Зависност, првенствено може утицати на понашање човека и на његову интеракцију са стварним светом. Људи у таквим околностима могу да изгубе појам о времену и да занемаре своје основне потребе, као што је исхрана и спавање. Као и у случају било које зависности, ускраћивање интернета може да изазове проблеме код некога ко је завистан – на пример, да изазове бес или тугу.

Шта је центар за лечење зависности од интернета?

Центар за лечење зависности од интернета је место где људи могу да дођу да би добили неопходну помоћ у решавању проблема нездравог односа према интернету. Ту могу да овладају техникама које ће им помоћи да постану независни од света на мрежи и да у потпуности промене своје ставове према времену проведеном на интернету.

Од 2014. године, 1.200 младих људи је боравило у центрима за лечење зависности од интернета у Јужној Кореји. У једном од тих центара, правила су веома строга и телефони нису дозвољени. Центар се усредсредио на то да помогне тинејџерима да се боље осећају кад им мобилни телефони нису доступни. У центру су организоване многобројне активности, од уметничких радионица, спортских активности, преко друштвених игара до различитих активности које су осмишљене тако да помогну младим људима да се извуку из дигиталног света и врате се у стварни свет. Главна замисао организовања свих наведених активности је да помогне свим члановима центра да пронађу друге начине да се осећају срећно и опуштено уместо да чекају да добију „свиђа ми се“ или да победе у игрицама на мрежи.

Постоје и саветовалишта где деца могу да разговарају о својим проблемима. Саветници помажу тинејџерима да схвате кад треба да оставе телефон са стране и како да промене своје ставове према дигиталним уређајима. Вођа кампа каже да се труде да деци пруже разноврсне алтернативе за интернет, игрице и друштвене мреже. Покушавају да их уведу у многобројне активности да би им показали тинејџерима да своју вредност и самопоуздање могу да стекну и ван сајбер света.

Какав је живот у центру?

Једна седамнаестогодишња девојка дошла је у центра јер је била зависна од прегледања видео садржаја на Јутјубу. Каже да се повезивала на сервис сваки дан и да је гледала видео записе по 18 сати дневно. Носила је телефон у купатило, гледала клипове док је јела и стално је говорила да ће их гледати један сат и не више. Међутим, било јој је врло тешко да оствари такве своје тежње.  Девојка каже да је живот пун стреса и да многи Корејци користе паметне телефоне да би се ослободили тог стреса. Она је гледала видео снимке на Јутјубу јер је тад била много срећнија. Ипак, такав начин живота имао је озбиљне последице. Прво, утицао је на успех у школи као и на дружење. Кад год би се она и њени пријатељи срели, само су гледали у паметне телефоне и нису разговарали. Обично би заспала у школи и врло често се свађала са људима без било каквог разлога. Убрзо је схватила да има проблем који мора одмах да реши. Због тога је и дошла у центар. Желела је да победи зависност, да види шта је окружује и да подигне поглед са паметног телефона. У кампу има десет девојака, које ће у њему провести од једне до четири недеље у зависности од озбиљности проблема и степена зависности. На уласку у центар, одузимају им се телефони, што свима ствара проблеме јер не знају како ће се снаћи без њих. Веома често, кад им одузму телефон, многи траже да се врате кући. Међутим, како дани пролазе, живот без телефона је подношљивији. Девојка се нада да ће по изласку из центра моћи да контролише колико ће времена провести над телефоном, али и да ће много више времена проводити са својом породицом и пријатељима у разговору.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079