Шта су људи мислили о компанији „Амазон“ средином деведесетих

Компанија „Амазон“ је основана 5. јула 1949. године, а интернет продавницу је отворила 1995. и тако омогућила људима да док купују књиге, уживају у удобности свог дома. Двадесет и пет година касније, компанија продаје све, од држача за тако у облику диносауруса до четки за језик које људи користе да би лизали длаку своје мачке. Сигурно е да не постоји особа на овом свету која није чула за „Амазон“. Ипак, занимљиво би било чути шта су људи мислили о компанији одмах по њеном оснивању, дакле, пре него што је почела да продаје четке за језик. У новембру 1995. године појавио се чланак у новинама широм земље који је упућивао људе да могу да пронађу скоро сваку књигу у интернет продавници која се зове „Амазон“.

„Појавила се нова и велика књижара у граду, али постоји зачкољица – не можете да је пронађете ни на једној мапи града. Дакле, ако желите да видите шта се налази на њеним полицама и прегледате инвентар, мораћете да се повежете на интернет. Наравно, повезивање на интернет је те 1995. године било прилично ново искуство, али ако сте имали везу са мрежом – милиони Американаца су почели да излазе на интернет средином деведесетих прошлог века – на располагању вам је било преко 1 милион наслова.

У чланку је било споменуто неколико ствари које би нама у 2019. години могле изгледати чудно. Прво, могли сте да платите картицом или сте могли да позовете бесплатан број и издиктирате број своје картице. Могли сте податке са картице да пошаљете факсом, ако вам је то било најзгодније. Друго, трошкови испоруке су износили 3 долара плус 0,95 долара по књизи. Данас се трошкови испоруке у „Амазону“ не наплаћују за наруџбине преко 25 долара и за све оне који имају премиум чланство.

Шта су тада људи мислили о новој услузи на такозваном „информационом аутопуту“? Прву предност коју су спомињали био је огроман избор књига.
Да бисмо тестирали опремљеност компаније, тражили смо мало познату књигу Џона Стајнбека и за неколико секунди Амазон.цом нам је рекао да је књига расположива, писало је у једном новинском чланку из новембра 1995. године.

Можда ће вам звучати невероватно, али и пре настанка компаније, проналажење ретких књига захтевало је само мало више посвећености. Људи би обично отишли до локалне књижаре и замолили власника да вам књигу наручи, али ако није планирано штампање следећег издања, онда сте обично остали без књиге. Револуционарна предност компаније састоји се у томе што може да пронађе коришћене књиге и да вам их понуди.

У другом чланку који је појавио у мају 1996. године, Џефри Безос је „био чудо од детета у сфери програмирања“ пре него што је отворио интернет продавницу. Људи су били одушевљени јер су могли да наруче књиге из било ког дела земље и били су прилично одани компанији. У чланку се наводи да 60% наруџбина долази од истих купаца који су рекли да је то најбоља књижара коју су икад посетили.

У септембру 1996. године, Безос је тврдио да му није циљ да уобичајене књижаре остави без посла нити жели да им буде конкуренција. Штавише, тврдио је да и сам одлази у такве књижаре и купује књиге јер воли да листа папирне књиге. До 1997. године, појавило се много скептика који су мислили да „Амазон“ неће успети да опстане. У мају те исте године, компанија је понудила деонице на продају, што је многима који су мислили да ће се „Амазон“ угасити био знак да се појављују слабости у пословању.

Тадашњи највећи противници „Амазона“ подругљиво су говорили о „мега складишту“ компаније у центру Сијетла која је имала око 200 наслова. Сваку књигу је требало наручити од издавача или дистрибутера. То исто ради и свака друга традиционална књижара кад у складишту нема наслов који купац тражи. Разлика је у томе што свака књижара у сваком тренутку има више од 200 ускладиштених књига. „Највећа књижара на свету“!? Пре би се могло рећи „најмања на свету“, тврдили су Безосови противници.

Постојале су још неке замерке. Тврдили су да је процедура куповине на „Амазону“ много дугачка и компликована. Пошто су описали сваки корак који је требало направити да бисте наручили књигу у интернет продавници, рекли су да им је требало око 37 минута и 12 секунди. Наравно, рекли су, време се скраћује кад успете да се навикнете на процедуру. Изгледа, међутим, да је Безос био у праву кад се није обазирао на такве коментаре. Прво, Безос је тренутно најбогатији човек на свету који има 155 милијарди долара, а његова компанија контролише 42 процента тржишта папирних књига, 88,9 процената тржишта електронских књига и половину свих куповина на интернету у Сједињеним Државама. Компанија контролише 7,7 процената малопродаје како на интернету, тако и ван њега у Америци, према најновијим статистичким подацима. Кад је купила компанију „Хол Фудс“ (енгл. Wхоле Фоодс) 2017. године, постала је пети највећи продавац намирница. Прошле године је Амазонов Веб сервис (енгл. Wеб Сервице) контролисао 40 процената тржишта рачунарства у облаку.

Дакле, компанија „Амазон“ није више само књижара. Ако вам је потребан органски плави патлиџан или, да, држач за тако у облику диносауруса, обратите се „Амазону“.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079