Да ли нисмо успели или нисмо ни покушали да обуздамо „Фејсбук“ и „Гугл“?

Технолошки гиганти не користе наше податке само да предвиде наше понашање већ и да га промене. Питање је да ли можемо да зауставимо њихов напад на демократију. У недавном интервјуу који је потпредседник компаније „Фејсбук“ Ник Клег дао једној медијској кући изненадио је гледаоце изјавом да приватне компаније нису дужне да створе правила и законе који би регулисали заштиту приватности, прикупљање података и остале поступке које су компаније спроводиле, а које су изазвале неодобравања током протекле године. „Доношење закона који регулишу те сфере је у домену демократских политичара у демократском свету“, рекао је. То је све изгледало као да је компанија „Фејсбук“ заузела озбиљан став према увођењу правила и да их подржава. Међутим, његова изјава не улива поверење с обзиром на то да су се пре неколико недеља Марк Закерберг и Шерил Сандберг оглушили о позив канадског парламента да се појаве на саслушању. Клег је тада упозорио – у стилу стандардне одбране из Силицијумске долине – да ће свако спутавање технолошких гиганата обуставити ширење иновација и при том споменуо Кинезе који ће преузети доминацију иако у њиховој држави постоји потпуно другачији систем вредности.

Обе компаније се већ дуго ослањају на погрешну тактику да би се заштитили од закона. Из компаније „Гугл“ чуле су се изјаве да ће претерано уплитање владе у њихово пословање ограничити иновације или да старе институције, као што су закони, ограничавају слободу компаније да гради заиста изузетне ствари. Све то подсећа на касни 19. век када се у Сједињеним Државама говорило да закони нису потребни кад постоје „закони еволуције“, „закони капитала“ и „закони индустријског друштва“. Милионери су говорили да демократија има своја ограничења преко којих се гласачи и њихови изабрани представници не усуђују да пређу осим ако се на народ не сручи нека економска невоља.

Изјаве технолошких компанија о иновацијама успевале су годинама да замажу очи корисницима и законодавцима. „Фејсбук“ и „Гугл“ су сматране иновативним компанијама које су понекад направиле ужасне грешке на рачун наше приватности. Слика се мало изменила. Много је лакше да схватимо да је оно што смо сматрали грешком, у ствари, иновација – рецимо, кад је „Фејсбук“ дала наше приватне податке програмерима. Свака грешка је била израз новог напретка ка стварању оног што можемо назвати „надзорни капитализам“, који се не може поистоветити са дигиталном технологијом. Он представља економску логику која је отела дигитално за остваривање свог циља. Логика таквог капитализма почиње са једностраним присвајањем људског искуства као сировине за производњу и продају. Тај капитализам надзире вашу шетњу по парку, претраживања на интернету, потрагу за местом за паркирање…

Наша искуства се преводе у бихејвиоралне податке. Неки од њих се могу користити за унапређење роба или услуга, а остали се користе за могућност предвиђања. Низови таквих предиктивних података убацују се у рачунарске производе који могу да предвиде људско понашање. У једном документу компаније „Фејсбук“, који је процурео 2018. године, описан је систем машинског учења који прогута милијарде података дневно и произведе више од 6 милиона предвиђања у секунди. Такви производи се продају пословним компанијама на тржиштима на којима се тргује људском будућношћу.

Такву економску логику прво је изумела компанија „Гулг“ у контексту циљаних огласа на интернету у коме је „стопа кликова (CTR) представља први успешан производ за предвиђање, тако да су тржишта циљаних огласа била прва тржишта која су се специјализовала за трговање људском будућношћу. Током првих година открића новог производа, од 2000. до 2004. године, зарада компаније је порасла за 3.590%. Од самог почетка било је јасно да се таква зарада може очувати само ако се од корисници држе у потпуном незнању, а процедуре сакрију и учине недоступним. Тржишта која се баве људском будућношћу надмећу се у квалитету предвиђања. Сасвим је јасно да се најпредиктивнији подаци добијају кад се компаније мешају у наш живот да би подесили и усмерили наше понашање ка најпрофитабилнијем резултату. Дакле, не ради се само о упознавању са нашим понашањем, већ његовом усмеравању које би им омогућило да предвиђања достигну степен сигурности. Није довољно аутоматизовати проток информација које нас окружују; циљ им је да аутоматизују нас.

Капиталисти у новом поретку знају све о нама, али ми не знамо ништа о њима. Њихово знање не треба да буде од користи нама, већ свима осталима. Надзорни капитализам цвета у недостатку закона, што и није тако лоша вест. Дакле, не можемо рећи да нисмо успели да обуздамо нови капитализам, већ да нисмо ни покушали. Има још добрих вести: наша друштва су у прошлости успела да се одупру деструктивним облицима капитализма и донела законе који су зауздали капитализам и вратили га у оквире у којима је био потребан људима и њиховим потребама. Демократија је победила касни 19. век. Имамо разлога да верујемо да ћемо поново успети.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079