Британски математичар Алан Туринг на новој новчаници од 50 фунти

Лик британског математичара Алана Туринга, који је развио револуционарну теорију о савременим рачунарима и поставио темеље за развој вештачке интелигенције, биће на новој енглеској новчаници од 50 фунти. Туринг, рођен 1912. године, познат је и по томе што је током Другог светског рата радио у Блечли парку и направио машину за дешифровање шифрованих порука. Британска машина Бомбе успела је да разбије шифре немачке Енигме, што је дало велику предност савезницима током рата. После рата, Алан Туринг је направио тест који је познат под називом Турингов тест, што је, у ствари, метод којим се утврђује да ли је машина способна да размишља. „Ако човек не може да открије да ли разговара са машином или са другим људским бићем, онда можемо да кажемо да машина испољава интелигентно понашање.“

„Доприноси Алана Туринга, као оца рачунарске науке, вештачке интелигенције и као ратног хероја, далекосежни су и револуционарни“, рекао је Марк Карни, гувернер националне енглеске банке (Bank of England) у изјави коју је дао медијима у понедељак. „Туринг је див на чија плећа се данас ослањају многи.“

Данас је Турингов допринос савременој технологији поштован и признат, али за живота је пролазио кроз многе тешке периоде због своје хомосексуалности, што је се у његово време сматрало кривичним делом. Туринг је 1952. године оптужен за ужасно порочно понашање јер је одржавао романтичну везу са мушкарцем. Да би избегао затворску казну, био је кастриран, али умро је две године касније кад је имао 41 годину. У извештају патолога пише да је узрок смрти самоубиство. Туринга је постхумно рехабилитовала краљица 2013. године, а 2017, донесен је Турингов закон према коме су постхумно помиловани сви који су у прошлости оптужени због хомосексуалног понашања.

На задњој страни новчанице налазиће се:

  • Фотографија Алана Туринга из 1951. године.
  • Табела и математичке формуле из Туринговог рада „О израчунљивим бројевима и њиховој примени на проблем доношења одлука“ (енгл. “On Computable Numbers, with an application to the Entscheidungsproblem”). Рад се сматра основом на којој почива рачунарска наука и обухвата опис уређаја који се данас назива Турингова машина.
  • Пробни модел Турингове аутоматске рачунарске машине (енгл. Automatic Computing Engine).
  • Технички цртежи за британску машину Бомбе за коју је Туринг израдио спецификацију и која је била једна од примарних алатки која се користила за дешифровање шифрираних порука које су долазиле од немачке Енигме за време Другог светског рата.
  • Навод из Туринговог интервјуа који је дао новинама Тајмс 1949. године: „Ово је само претходница оног што ће доћи, само бледа сенка оног што ће се догодити.“
  • Турингов потпис у књизи посетилаца из 1947. године у Блечли парку где је радио за време Другог светског рата.
  • Телеграфска трака која приказује датум рођења Алана Туринга (23. јун 1912. године) у бинарном коду.

Очекује се да ће се нова новчаница од 50 фунти ће појавити 2021. године. Велика Британија је у процесу промене новчаница јер је национална банка одлучила да их штампа на полимерним материјалима. Полимерна новчаница од 5 фунти је пуштена у оптицај 2016. године и на њој се налази лик Винстона Черчила. Годину дана касније, Џејн Остин се појавила на новчаници од 10 фунти. Познати сликар Вилијам Тарнер ће бити на новчаници од 20 фунти, која ће бити пуштена у оптицај следеће године. Тренутно је у оптицају 3,6 милијарди новчаница које вреде око 70 милијарди фунти. Око 17 милијарди фунти је у новчаницама од 50 фунти.

Турингов лик на новчаници од 50 фунти је сасвим разумљив избор пошто Велика Британија намерава да постане глобални лидер у развоју вештачке интелигенције коју је поставила у центар привредног развоја. Компанија „DeepMind“, које је данас у склопу компаније „Алафабет“ без сумње је најпознатија британска компанија на пољу вештачке интелигенције. Компаније које се баве вештачком интелигенцијом у Великој Британији прошле године су оствариле добит у износу од 1,3 милијарде фунти.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079