Како ће европски „дигитални порез“ погодити америчке технолошке компаније?

Француска и Британија праве планове како би опорезовали продају, а не зараду, компанија као што су „Фејсбук“ и „Гугл“, које продају својих производа обављају првенствено у сајбер-простору. Увођењу дигиталног пореза потенцијално ће се придружити још неколико европских земаља да би извукле новац из компанија чије мултинационалне зараде обично избегну опорезивање захваљујући рупама у закону и виртуелној природи њихових производа. Планирање увођења таквог пореза изазвало је реакцију Сједињених Држава које прете да ће користити трговинске мере да би узвратиле.

1. Шта је дигитални порез?

Планови који се спремају у Европи требало би, генерално, да опорезују продају огласа на интернету, електронских података и услуга посредника као што је компанија „Убер Тецхнологиес“ и „Аирбнб“, које повезују кориснике са тим производима. Опорезивање ће се примењивати у земљи у којој се корисници сервиса на мрежи налазе, а не тамо где су компаније сместиле своје европске испоставе или где пријављују своју зараду. Француски закон, који очекује коначно одобрење и примењиваће се ретроактивно од 1. јануара 2019. године, прописује порез од 3% компанијама које остварују продају од најмање 750 милиона евра на глобалном нивоу и дигиталну продају од 25 милиона евра у Француској. У том случају, биће опорезовано око тридесет компанија. Већина њих је из Сједињених Држава, али неке су из Кине, Немачке, Велике Британије, па чак и Француске.

2. Зашто државе мисле да им је потребан такав закон?

Француска није једина држава у Европској унији која сматра да интернет компаније не доприносе довољно у касну јавних прихода. Пошто су углавном пријављене у другим државама – укључујући и оне које имају малу стопу пореза као што су Ирска и Бермудска острва – и врло лако пребацују новац преко граница, компаније које продају обављају на интернету, лако избегавају плаћање пореза у државама у којима обављају значајну продају. Што је још важније, Француска тврди да се структура глобалне привреде променила и да се заснива на подацима због чега је порески систем 20. века застарео. Према подацима из 2018. године до којих је дошла Европска комисија, глобалне технолошке компаније у просеку плаћају 9,5% пореза, док традиционалне фирме плаћају уобичајени порез од 23,2%.

3. Због чега се не опорезује зарада?

Једноставно, лакше је опорезивати продају. Кад би се опорезовала зарада, требало би прво утврдити где је зарада остварена, што је изузетно тешко утврдити за сваку глобалну компанију, а још теже у дигиталном сектору. Могли бисте, рецимо, да резервишете такси-возило у Лондону, а плаћање се лако може обавити у Амстердаму. Политичари, такође, подржавају опорезивање продаје јер је то најбољи начин да се извуче новац из компанија као што је „Амазон“ која пријављује велику продају, али малу зараду. Ипак, није баш лако утврдити која је продаја повезана са којом државом. Да би се то урадило како треба, француски порезници предлажу да се интернет компаније опорезују пропорционално њиховом дигиталном присуству у једној земљи у односу на остатак света,

4. Да ли неке друге државе имају дигиталне порезе?

Много пре него што је Француска почела да размишља о увођењу својих одредби, покушала је да наговори Европску унију да уведе сличан порез, али безуспешно пошто су четири државе, Шведска, Финска, Данска и Ирска, одбиле да потпишу споразум. Велика Британија је највероватније следећа држава која ће увести такву врсту пореза. Наиме, планира да наметне порез од 2% претраживачима интернета, платформама друштвених мрежа и интернет- продавницама које зарађују на грађанима Велике Британије, према нацрту закона који је објављен 11. јула. Планира се да се закон уведе до априла 2020. године. Аустрија, Италија, Шпанија и Белгија разматрају увођење дигиталног пореза.

5. Какав је став америчких компанија?

Сједињене Државе тврде да француски закон неправедно погађа америчке компаније. И док се датум увођења закона приближавао, представник америчког министарства за трговину почео је са спровођењем истраге да би утврдио да ли је мера дискриминаторна и неоправдана и да ли оптерећује или ограничава трговину Сједињени Држава. Истрага, која би могла да траје и годину дана и одобрена је под Чланом 301 Закона о трговини Сједињених Држава из 1974. године. Исти закон је користио и председник Трамп да би увео додатне тарифе на кинеску робу због наводне крађе интелектуалне својине. Ако Америка гласа против француског закона о опорезивању, то може довести до реципрочних мера и увођења додатних тарифа или ограничавања трговине или чак до тога да се користи одредба у закону о опорезивању према коме Сједињене Државе могу да казне француске компаније и држављане у Америци.

6. Да ли закон дошао ненадано?

Рат око опорезивања преко Атлантика није ништа ново. Пре три године Европска комисија је донела одлуку да компанија „Епл“ мора да плати заостали порез у износу од 13 милијарди евра, коју је Тим Кук назвао „политичком будалаштином“. „Старбакс“ и „Најки“ су такође биле у процесу испитивања због пореза. Европска унија каже да се не обрушава на компаније због тога што су америчке, већ због тога што користе сложене правне структуре и лиценцирање приватне својине да би ограничиле плаћање пореза.

7. Како узвраћају технолошке компаније?

Порез је само један део много веће акције Европске уније против великих технолошких компанија. Интернет компаније су у центру пажње због проблема који почињу од заштите приватности па иду све до доминације на тржишту, а против тога се боре лобирањем и судским процесима. „Гугл“ је добио правну битку у случају наметнутог француског пореза у априлу у износу од 1,2 милијарде долара. „Епл“ и „Амазон“ бију судске битке против опорезивања у европским судовима, а правна победа би зауставила пореске крсташе. Неке компаније би могле да промене пореску структуру или да свој приход изместе из Европске уније.

8. Како би то могло да се реши другачије?

Француско-америчка пат позиција могла да буде потпуно непродуктивна. Мултилатерални преговори су у току у Организацији за економску сарадњу и развој у Паризу да би се усагласили глобални порези на дигиталне сервисе. Француска је заузела оптимистичан став да би до споразума могло да дође до краја ове године и каже да ће одустати од свог закона ако се изгласа закон о опорезивану на глобалном нивоу. Састанак министара финансија Групе седам у Француској у јулу могао би да покаже да ли постоји довољно политичке воље да се установе глобални стандарди за увођење дигиталног пореза.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079