Рударење података показало да су на изборима 2016. црнци дуже чекали у редовима за гласање него белци

Резултати, добијени из записа са мобилних телефона наводе нас да се питамо зашто. Слободни и фер избори су врхунско достигнуће демократије. Кључни захтев који се при том мора испунити је да свако треба да има једнаку могућност и право да приступи гласању. Дакле, да ли су амерички председнички избори успели да испуне неки од наведених захтева? Испоставило се да би могло да се поради на побољшању. На председничким изборима 2012. године 3,5 милиона људи чекало је више од сат времена да би гласали, док су неки стајали у реду више од пет сати. Штавише, политички аналитичари су прикупили убедљиве доказе да је време чекања било још дуже у областима где је популација била углавном црначка, него тамо где су углавном живели белци. Потребан нам је одговор на изузетно важно питање, а то је, да ли се нешто променило од 2012. године и да ли су расне разлике утицале на време проведено у реду на бирачким местима 2016. године.

Данас добијамо одговор захваљујући раду Карима Хагага са Универзитета Карнеги Мелон у Питсбургу и његовим колегама, који су пронашли потпуно нов начин за мерење времена чекања користећи записе са мобилних телефона. Дошли су до забрињавајућег закључка да су током избора 2016. године становници насеља у којима претежно живе црнци чекали знатно дуже да гласају него становници насеља у којима претежно живе белци. До сада се време гласања могло проценити само на основу анкетирања релативно малог броја људи на само неколико локација. Ново откриће долази из испитивања анонимних записа мобилних телефона 10 милиона људи широм Сједињених Држава.

Подаци обухватају дане од 1. до 15. новембра 2016. године; избори су одржани 8. септембра. Таква расподела омогућила је истраживачима да процене уобичајену активност на одређеној локацији и тако прецизније проуче различите обрасце на дан избора. Тим је искористио локацију 117.000 бирачких места широм земље како би пронашао мобилне телефоне који су на дан избора тамо провели више од једне минуте. Међутим, истраживањем нису обухватили телефоне који су посетили бирачко место пре или после овог датума како би искључили појединце који живе или раде на том месту.

Након тог процеса филтрирања, тиму су остали подаци о 154.495 бирача на 43.414 бирачких места широм земље. Затим су поделили и уситнили податке да би видели колико дуго су појединци чекали да гласају и колико то време варира од једне до друге области. Резултати су врло занимљиви. Просечно чекање на гласање широм Сједињених Држава било је 19 минута у 2016. години, при чему је 18 процената појединаца чекало више од 30 минута.

Резултат који је тиму био потребан налази се у анализи те групе. Да би сазнали колико време чекања варира према расној групи, они су одредили време које је део популације црнаца провео чекајући на гласачким местима на том подручју. Открили су да је у областима у којима је проценат црначких гласача низак, негде чак 0 процената, чекање било знатно краће него у областима у којима је проценат црначких гласача био преко 50процената. „Бирачи са подручја (са највећим процентом црнаца) провели су 19 процената више времена на својим бирачким местима од оних у доњем децилу“, кажу они. "Надаље, (ти) гласачи су имали 49 процената већу вероватноћу да ће на бирачком месту провести више од 30 минута.“

То је депресиван резултат који наговештава да има места за побољшање. Поставља се занимљиво питање, како настају те разлике и да ли су последица расизма. Стивен Петигру са Универзитета Харвард је 2017. године, открио је да су се на изборима 2012. расне разлике у чекању појавиле чак и на подручјима под истом администрацијом. „Изборне јединице са већим бројем белих становника углавном добију више гласачких машина и радника задужених за организацију гласања од оних у којима живи више црнаца,“ рекао је он. То наговештава да исти скуп администратора пружа лошију услугу у претежно црначким областима него у областима у којима претежно живе белци. Петигру је провео неко време истражујући потенцијалне разлоге за такву ситуацију. Један је да је излазност у областима са већинским црним становништвом увек била мања него у онима где претежно живе белци. Према томе, потпуно је оправдано обезбедити више средстава за подручја са већинским белим становништвом.

Ако се додељивање средстава правилно обави, време чекања би требало да буде приближно исто. Али „Обамин ефекат“ довео је до масовнијег одзива црначких гласача, што организатори нису очекивали, (иако је повећана излазност црначких гласача у 2008. години требало да их упозори на то). Међутим, Петигру каже да су расне разлике биле исте током избора за Сенат, када председник Обама није био на гласачком листићу. Дакле, не могу да криве „Обамин ефекат“. Други фактор је да ће је мало вероватно да ће се гласачи нижег социоекономског статуса жалити. Дакле, званичници су можда распоредили средства тако да смање приговоре, што значи да су их доделили богатијим окрузима, у којима доминирају бели гласачи.

Још један фактор би могао бити и тај што је број гласачких машина ограничен и што се оне не могу преполовити. Петигру то објашњава овако: Ако једна изборна јединица има 75 бирача, а друга 100 бирача, а постоје три гласачке машине која треба распоредити, оптимално решење је дати једну машину мањем гласачком месту, а две машине већем. „То ће створити дуже редове у мањој изборној јединици“, каже он. Ипак, ако ти фактори не објасне у потпуности разлику, сасвим је очигледан закључак да је дуже време чекања црначких гласача доказ институционалне дискриминације. Истраживачи су били веома пажљиви да такав закључак не истакну у први план. Ипак, без обзира на разлог, нови приступ Хагага и његовог тима обезбеђује потпуно нов начин да се проблем проучи и, самим тим, и реши. Пошто се председнички избори 2020. године брзо приближавају, време је од суштинске важности.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079