Линус Торвалдс се не брине да ће „Мајкрософт“ преузети „Линукс“

Не би требало ни ви да будете забринути. Свака компанија жели да управља „Линуксом“, али ниједна не може нити ће икада моћи. Кад год се појави нека прича о компанијама „Мајкрософт“ и „Линукс“, одмах се појаве и коментари као што су, „Мајкрософт“ купује „Линукс“ и контролу над компанијом! или „Мајкрософт користи исту тактику да пригрли, прошири и уништи „Линукс“ или „Мајкрософт“ је само вук у јагњећој кожи – уништиће „Линукс“. У стварности се дешава следеће: наравно да „Мајкрософт“ жели да заради од „Линукса“ и тачно је да жели да прошири и контролише „Линукс“, али знате шта? Сви то желе, али ником то неће поћи за руком. На конференцији Linux Plumbers, 2019. године, разговарали смо са Линусом Торвалдсом и неколицином главних програмера компонената „Линуксовог“ оперативног система. Сви су се сложили да компанија „Мајкрософт“ жели да контролише „Линукс“, али нико се од њих није забринуо. Првенствено због тога што компанију „Линукс“, због њене природе, а и због тога што је свој код лиценцирала као отворени, не може да контролише ниједна трећа страна.

Торвалдс је рекао: „Понекад је цела та хајка на Мајкрософт била смешна, али не и данас. Данас су много пријатнији. Разговарам са њиховим инжењерима на разним конференцијама и примећујем да су се заиста променили и да су срећнији. Да, заиста су срећни што могу да раде на Линуксу. Због тога сам у потпуности одустао од непријатељског става према „Мајкрософту“.“

Ипак, то не значи да је вук променио ћуд. Наравно да се на све стране чује, То је она иста компанија, која само покушава да купи још мало времена. Међутим, Торвладс на то одговара: „Мислим да то није случај. Наравно, напетост постоји, али то је случај са сваком компанијом која дође у „Линукс“. Свака од њих има своје циљеве и свака жели да уради оно што је замислила јер има своје разлоге за то.“ Дакле, што се тиче компаније „Мајкрософт“, везана је за Линукс због свој Азура и због свега другог што у тој компанији треба фантастично да функционише захваљујући Линуксу. Торвалдс тврди да је то све сасвим нормално јер, коначно, то је суштина сарадње у заједници.

Данас, велики део посла који се обавља у „Линуксу“ почиње од пружања помоћи компанијама. У попису таквих компанија, 2017. године, биле су „Интел“, „Ред Хат“, „Линаро“, „ИБМ“, „Самсунг“, „СУСЕ“ и „Гоогле“. Свакој је била потребна нека помоћ и свака је покушала проблем да реши сама. Те године на Линуксу је радило неколико волонтера без надокнаде, али развој језгра је великим делом резултат рада програмера који су били запослени у разним корпорацијама.

И поред доказа да „Мајкрософт“ ради на програмског коду, Торвалдс мисли да је занимљиво како је компанија од изнуђивања лиценце за FAT систем од добављача андроида дошла до тога да све патенте учини доступним. Торвалдс мисли да је то фантастично. Џејмс Ботомли, инжењер у компанији „ИБМ“ и један од главних програмера линуксовог језгра види како „Мајкрософт“ пролази кроз исти процес као и друге компаније које подржавају Линукс. „Једноставно, кад једном дођу у „Линукс“ не могу да раде на језгру за потребе само своје компаније; многе од њих дођу са својим пословним ставовима јер мисле да то могу. Међутим, увек их морамо убедити да, ако желе да направе нешто у Линуксу, што ће им помоћи у пословању, нема проблема, али све мора да иде кроз отворени развојни процес. Ако неком другом ново својство буде од користи, онда сви морају да сарађују да се то својство развије.

То, у суштини, значи да, ако „Мајкрософт“ жели да заврши неки посао, мора да сарађује са свима. Ботомли објашњава: „Оно што видите као коначни резултата и што изађе из „Линукс фондације“ покрећу велике компаније. И увек се боре око тога која ће преузети које својство и како ће се све распоредити. Ипак, сваки развој кода мора се обављати отворено и јавно. Ако га неко други искористи, сви заједно раде на његовом развоју.“

Дакле, није важно да ли се „Мајкрософт“ надмеће са компанијама „ИБМ“ или „Red Hat“. Од програмера се и даље очекује да раде заједно на линуксовом језгру према сасвим отвореном плану. Једном речју, компанија „Мајкрософт“ је сигурно велика, али није већа од линуксове заједнице. Многи чак тврде да је „Мајкрософт“ део компаније „Линукс“. Линукс покреће више од половине Азура баш као и у случају „Амазона“ и АWС-а, што опет представља дистрибуцију Линукса. Нико се од главних људи у „Линуксу“ није забринуо да ће их „Мајкрософт“ преузети. Напротив, Линукс представља главну покретачку снагу за скоро све технолошке компаније, укључујући и „Мајкрософт“.

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079