Свемирска медицина није само за астронауте. Она је за све нас

Управо стигла са шестомесечне свемирске експедиције, Serena Aunon-Chancellor, NASA астронауткиња, износи како њени експерименти бионауке у микрогравитацији могу да побољшају медицину на Земљи. Серена Aunon-Chancellor (43) била је хирург NASA летова вец́ 13 година, али је такође и инжењер електротехнике, ронилац и лекар, специјализована за за интерну и ваздухопловну медицину. Ох, и недавно се вратила на Земљу са шестомесечног боравка, који је обухватио Експедиције 56 и 57, на Међународној свемирској станици ISS. Мада је свега неколико стотина људи ишло у свемир, медицинска истраживања која су у микрогравитацији спровели људи попут Aunon-Chancellor директно утичу на здравствену негу свих људи на Земљи. Док је била у орбити планете, изводила је студије које су прошириле наше знање о људском телу и спроводила експерименте са биознањима која могу да унапреде живот људи у стањима као што су рак, Паркинсонова болест и остеопороза. "Људи мисле да се наука коју радимо на свемирској станици односи само на истраживање свемира", каже она. "Они не схватају колико је важна здравствена брига о свакодневном животу овде, на Земљи."

Када је Aunon-Chancellor имала 15 година, била је у кампу у Свемирској академију унутар историјског америчког свемирског и ракетног центра у Хунтсвиллеу, Алабама, где студенти уче како астронаути тренирају и изводе свемирске експедиције. Родитељима је рекла: "Стварно сам се уверила да је то оно што желим да радим у свом животу."

Живот у микрогравитацији

Aunon-Chancellor се винула у свемир 6. јуна 2018. године са руског космодрома Бајконур у Казахстану. Она каже да је вожња била изненађујуц́е блага, имајуц́и у виду да је руска свемирска летилица Sojuz MS-09 имала потисак од 930.000 фунти, одводец́и њу и чланове посаде, ваздухопловног инжењера Александра Герста из Немачке и команданта Сергеја Прокопијева из Русије, на вожњу брзином од 1770 км на сат .

После 34 земаљске орбите, Сојуз се прикључио на ИСС. Лагано је улебдела унутра, раширених руку. "Ваш мозак заиста не зна шта да ради јер више нема горе или доле. Можете се кретати по плафону, зидовима или по поду", каже она. "Али када сам први пут то покушала, завртела бих се у круг, јер нисам била сигурна где сам."

Старење у свемиру

Чудније је оно што се дешава са људским телом у микрогравитацији. Астронаути губе критичне минерале попут калцијума, а коштана маса пада око 1% месечно, према NASA. То је сличан ефекат као код особа са остеопорозом. Како кости постају ломљиве, људи који болују од остеопорозе такође могу да стекну погрбљено држање или губитак висине. Те промене дају истраживачима прилику да користе астронауте попут Аунон-Цханцеллор да боље разумеју ефекте старења. Сакупљала је и спремала узорке крви, урина, слине, па чак и измета. Касније су те узорке анализирали научници на земљи. Резултати могу довести до новог лечења старења и особа са ограниченом покретљивошц́у.

Такође је помогла кристализацију протеина LRRK2, присутног код пацијената са Паркинсоновом болешц́у. Анализа протеинске структуре може помоц́и научницима да боље разумеју улогу коју он игра у Паркинсоновој болести, што би могло довести до побољшаних лекова за ту болест.

Медицина у микрогравитацији

Током својих 197 дана на броду ISS, Aunon-Chancellor је такође проучавала ендотелне ц́елије, ц́елије које облажу наше крвне судове, како би се утврдило могу ли EC израсле у микрогравитацији да буду добар модел за тестирање терапије рака. "Била сам поносна на истраживање рака које смо обавили, јер оно што нам је показало је да ц́елије које расту у микрогравитацији заиста воле да расту", каже она. С обзиром да је једна од карактеристика рака његова способност да формира нове крвне судове који хране тумор, лекови који прекину тај доток крви могу помоц́и у излечењу. У свемиру, каже Aunon-Chancellor, ендотелне ц́елије расту дуже него на Земљи и у облику који је сличан начину на који постоје у телу. То омогуц́ава научницима да боље тестирају средства за хемотерапију или нове лекове против рака. Aunon-Chancellor је уверена да ц́е оно што смо научили у свемиру бити корисно на планети доле. "Прилично брзо, чак током наредних три до пет година, могло би нам помоц́и да створимо лекове за рак овде на земљи."

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079