Будућност образовања: Како рачунарство у облаку подржава нови хибридни модел учења

Пандемија корона вируса и брзи процес дигиталне трансформације приморали су универзитете широм света да прихвате учење на мрежи као никада пре. Дакле, у ком смеру се крећемо? Лора Досон, директор информационих технологија на Економском факултету у Лондону (LSE), покушава да нам одговори на многа питања. Стручњаци у високошколским установама и руководиоци највећих светских универзитета годинама су разговарали о потенцијалу онлајн учења за стварање нових и бољих облика образовања, али пре 2020. године, докази који подржавају тај оптимизам били су прилично слабашни. У истраживању спроведеном почетком 2019. године, закључено је да образовање на мрежи није успело да смањи трошкове или побољша резултате ученика. Додатна испитивања показала су да је број ученика који из иностранства похађају онлајн наставу био скроман и, још горе, често у паду.

Такав недостатак напретка подстакао је Ричарда Гарета, директора Опсерваторије за високо образовање без граница, да напише чланак у коме је поставио питање: „Шта се догодило са обећањима о онлајн учењу?“. Његово истраживање показало је да онлајн образовање не може да достигне задовољство и повезаност који се постижу у традиционалним учионицама. Ипак, мање од 18 месеци касније, изгледи за учење путем интернета радикално су се променили. Пандемија корона вируса и брзи процес дигиталне трансформације довели су до тога да универзитети широм света – иако у почетку невољно – прихвате потенцијал онлајн учења као никада пре. Сада се питају како ће даље напредовати. То се пита и Економски факултет Универзитета у Лондону (LSE), каже директорка Лора Досон. Као и њене колеге на високошколским установама у Великој Британији и иностранству, Досонова је успоставила техничке основе за пребацивање целокупног учења на мрежу када је дошло до потпуног затварања у пролеће 2020. године.

Прича о брзој дигиталној трансформацији факултета у то време изузетно је добро позната технолошким лидерима у другим организацијама широм света. За неколико дана Досонова и њене колеге обезбедили су везе на даљину, послали преносиве рачунаре са инсталираним оперативним системом Wиндоwс 10 и успоставили сервисе засноване на облаку ,као што је Зоом, за обезбеђивање онлајн предавања. Прелазак на учење путем интернета представљао је велико одступање од стандарда факултета, где су професори годинама подучавали студенте у непосредном контакту у учионицама. Досонова наводи да су неки од предавача били скептични према потенцијалном успеху дигитализације наставе. Међутим, успешно пребацивање на предавања на интернету помогло је да неке од ових сумњи нестану. „Мислим да је то највеће достигнуће у погледу промена у образовању – пружа наставницима уверење да предавања на мрежи нису нека велика, застрашујућа звер коју не могу да савладају или да сама предавања неће бити довољно добра. Доказали су да могу да поделе своје знање са студентима на мрежи. Мислим да је то велики помак и то ће нам олакшати рад у будућности“, каже она.

Такав успех на факултету у Лондону и на другим универзитетима, који су препознали стручњаци широм света, показује нам да за сада нема повратка на оно што је било пре. Услуге засноване на облаку доказале су своју вредност и помажу институцијама, као што је Економски факултет у Лондону, да се повежу са студентима широм света који су раније можда били недоступни. Та новооткривена позитивна страна оштро се супротставља неким стручњацима који су прошле године страховали да ће академске институције и њихова ИТ инфраструктура бити лоше припремљене за брзи прелазак на учење на даљину. Иако још увек треба да се поради на усавршавању корисничког искуства на мрежи, већина стручњака се слаже да су универзитети поставили темеље за нови хибридни модел учења, где комбинација наставе на мрежи и ван ње дефинише будућност образовања. Ту визију хибридног образовања подржава и Досонова, која каже да, упркос успеху брзог процеса дигиталне трансформације факултета, предавања неће заувек остати на мрежи. Она каже да још увек постоји „стварна вредност“ у образовању „лицем у лице“, посебно могућност да се са предавачима и студентима разговара и расправља о темама и трендовима.

„Мислим да ће постојати жеља или потреба за тим, посебно за, рецимо, образовањем извршних кадрова, јер није увек настава у учионици кључна ставка која прави разлику. Разлика је у умрежавању и сарадњи“, рекла је она.
Досонова каже да се неки елементи те интеракције могу одвијати хибридном комбинацијом метода на мрежи и ван ње, али кључни услови морају бити испуњени. Било који облик хибридног подучавања мора да осигура исто искуство људима у учионици и ван ње. „Мислим да је то изводљиво; надам се да јесте, јер видим да ће то потенцијално желети многе организације“, каже она. „Али људи у учионици не могу да имају веће право гласа од оних који нису у њој.“ Због тога ће академске институције морати да се усредсреде на усавршавање коришћења технологије да би се обезбедило исто корисничко искуство студентима, без обзира на то где се они налазе, било да су у учионици, код куће или на видео-конференцијама у иностранству.

Ипак, Досонова каже да је важно препознати колико је прелазак на онлајн учење током пандемије корона вируса помогао јачању искуства образовања на даљину, посебно у случају асинхроне наставе, где се наставни материјали објављују на мрежи, а ученици их сами обрађују кад имају времена. Досонова каже да је добро то што академске институције неће морати да улажу велика средства у пакет нових алата како би побољшале искуство хибридног предавања. Већина кључних технологија – као што су алати за видео-конференције и платформе за онлајн учење, као што је Моодле – примењене су као подршка у преласку на онлајн учење у последњих дванаест месеци. „Мислим да добра платформа за видео-конференцију, као су Теамс и Зоом, које тренутно користимо, заиста помаже у стварању заједничког окружења за расправу о некој теми. Вредност није нужно у материјалу који сте управо гледали, већ у дискусији коју после тога имате са наставником. Мислим да смо схватили да то функционише. Треба само још да се сви усавршимо и тако ће нам бити боље и пријатније“, каже она.