Хибридни модел пословања може да доведе до нежељених последица

Док запослени истовремено раде у канцеларијама и од куће, повећава се трошак компанија и стварају се две класе радника. Пошто се приближавамо крају пандемије, компаније су се усредсредиле на планирање будућег рада за своје запослене. Одређени број великих технолошких компанија, међу којима су „Сејлсфорс“, „Фејсбук“, „Гугл“ и „Амазон“, одлучиле су се за хибридни модел пословања, што значи да ће неки њихови радници долазити у канцеларије, а други ће радити од куће. Нека предузећа, на пример, „Спотифај“, и даље запосленима нуде могућност да раде одакле год желе, дакле и ван канцеларије, ако им је тако боље. Флексибилни хибридни модел привлачан је и компанијама и запосленима, јер ће корпорације тако уштедети мало богатство с обзиром на то да неће плаћати закуп или изградњу просторија, а запослени ће боље управљати својим животом. Ипак, такав модел није савршен и има неколико проблема на које треба обратити пажњу. Када се радници врате на посао, појавиће се нови издаци, могући законски трошкови у вези са ризицима по здравље запослених, али и могући развој две класе запослених. „Алфабет“, матична компанија „Гугла“, запошљава више од 135.000 радника и скоро исто толико радника по уговору. Док се „Гугл“ спрема да током 2021. године врати своје раднике у канцеларије, компанија је у свом годишњем извештају навела да то може довести до одређених финансијских и производних проблема.

Повратак великог броја радника на посао биће огроман и скуп подухват. Компанија у свом финансијском извештају каже да ће значајан део средстава бити уложен у прилагођавање просторија за безбедан повратак радника и за тестирање хибридног модела пословања, док ће, истовремено, морати да очува конкурентност на тржишту као и своју корпоративну културу. Компанија тренутно гради велики корпоративни кампус да би својим радницима створила удобно радно окружење, укључујући и зграде у којима би запослени могли да живе. Биће изграђени ресторани, бициклистичке стазе, паркови и друге погодности у комплексу. Постојећи канцеларијски простор мораће да буде преуређен да би запослени могли истовремено да одржавају социјалну дистанцу и да блиско сарађују. „Гугл“, као и друге компаније које планирају да своје раднике врате у канцеларије, треба да испоштује све захтеве за очување здравља. Могући су и скупи судски процеси ако се запослени заразе и болест пренесу на друге. Компаније би требало да направе планове како ће поступати у случају неочекиваних и насумичних одлука државних и локалних власти у вези са отварањем и затварањем предузећа и школа. За запослене родитеље који имају малу децу, затварање школа значи да би један од родитеља морао да остане код куће и брине се о деци или би обоје морали да стану код куће и сналазе се како да се посвете својим захтевним пословима и да истовремено буду наставници. То, свакако, ствара прекиде у дневним активностима на радном месту.

Постоји још један потенцијални проблем. Управа компаније би своју пажњу могла да усмери на запослене на даљину како време пролази. Неопходност обављања посла од куће током пандемије могла би да постане ствар избора, а не нешто што је обавеза. Шефови би тако могли да помисле да није добро то што један део запослених није у канцеларији и под будним оком руководилаца. Хибридни модел би због тога могао да доведе до стварања две потпуно различите групе радника. Многи ће после годину дана изолације једва дочекати да се састану са својим колегама. Они који се врате обновиће старе везе, створити нове, одржавати непосредне састанке и излазити заједно на ручак или вечеру. Моћи ће да се састану са својим шефом или необавезно поразговарају са руководиоцем у канцеларији. Сасвим је нормално очекивати да ће људи који проводе више времена у канцеларији успоставити присније односе, док ће они који су остали код куће имати утисак да су искључени из свих тих догађаја, што може довести до тога да продуктивност опадне. С друге стране, руководство може да сматра да су запослени који су се вратили у канцеларије савеснији и посвећенији од оних који су остали код куће. Дакле, далеко од очију, далеко од срца.

Због тога је потребно и једнима и другима обезбедити исте могућности да се не би створиле две класе радника. Вишу класу би чинили они у канцеларијама, а они код кућа нижу класу запослених. Ипак, директори многих компанија не верују у хибридни модел и сматрају да је то најгора опција, управо због тога што ће се запослени на даљину увек осећати искљученим из пословног живота и биће им много теже да комуницирају. Постоји и забринутост да ће запослени врло брзо открити да је компанија задржала стари метод награђивања редовног доласка на посао (ако си „виђен“ на послу, онда си одличан радник) и да неће прихватити нови (ако постижеш одличне резултате, онда си одличан радник). Коначно, радници на даљину ће схватити да нису исто награђени као они који раде у канцеларији, јер су мање виђени, а онда ће отићи у компаније у којима сви раде на даљину и где се у те раднике улаже.

Изгледа да у овој пандемији ни за шта не постоји једноставно решење. У овом случају је, ипак, мало лакше. Прилично је тешко смислити како сместити раднике у канцеларије и водити рачуна о њиховом здрављу, али много је лакше од борбе са ужасним вирусом ковида-19.