Интернет се неповратно мења

Током прошле године, светска комуникациона мрежа постала је мање светска. Европа разматра увођење прописа којима ће привремено забранити рад америчким технолошким компанијама које не буду поштовале њене законе. Сједињене Државе су замало забраниле рад друштвеним мрежама TikTok и WeChat, али нова Бајденова администрација разматра да ли да предузме такав корак. Индија, која их је већ укинула, поред десетина других платформи, сада је у опасном сукобу са друштвеном мрежом Твитер. Овог месеца, Фејсбук се сукобила са владом Аустралије због предлога закона према коме друштвена мрежа мора да плаћа издавачима за сваку вест коју објави на својој платформи. Компанија је напречац одлучила да спречи кориснике да деле везе према вестима да би тако испоштовала захтеве, што потенцијално може да доведе до различитог начина функционисања Фејсбука у различитим државама. У уторак је ипак успела да дође до договора са аустралијском владом и пристала је да поново објављује новинске извештаје. Компанија је истакла да би сличне проблеме могла да има и у другим државама. Нагласила је да наставља да глобално улаже у објављивање вести и да наставља да се одупире покушајима медијских корпорација да успоставе одређене законске оквире који не узимају у обзир праву вредност размене између издавача и платформи, каква је Фејсбук.

Међутим, ако такви територијални договори заживе, глобални интернет, какав нам је познат, биће много сличнији оном кога називамо „сплинтернет“ (исцепкани интернет) или скуп различитих интернета чије су границе одређене националним или регионалним границама. Комбинација све јачег национализма, трговинских сукоба и забринутости да ће одређене глобалне технолошке компаније преузети надмоћност на тржишту довела је до стварања одређених регулатива широм света. На тај начин нису оштећене само технолошке компаније које своје огромно пословање заснивају на глобалном својству интернета, већ се нарушава и сама идеја о стварању платформи којима се може приступити и које се могу користити у било ком делу света.

Изгледа да границе постају све израженије и да је глобална тенденција ка подели интернета много израженија него у прошлости. Недавни догађаји су нам показали да за такво цепкање интернета није потребно да платформа одмах буде забрањена или укинута. Кад је аустралијска влада покушала да натера Фејсбук да издавачима плати за објављивање њихових вести, друштвена мрежа је корисницима у Аустралији престала да приказује везе ка новинским кућама, али ни корисници ван Аустралије нису могли да приступе истим тим садржајима. Такав корак је у потпуној супротности са главном одликом интернета, који би требало да буде средство за слободни проток информација на глобалном нивоу. Кад се друштвена мрежа Твитер појавила у Индији, речено јој је да је добродошла, али да мора поштовати законе који владају у тој земљи. Међутим, компанија је покушала да нађе неко средње решења тако што је обуставила неке налоге који користе, према речима владе „подстрекачке и неосноване“ хештегове, што значи да се ти налози не могу видети из Индије, али су доступни ван ње.

Такво окружење се много разликује од оног у коме је америчким технолошким компанијама било омогућено да прикупе огромно богатство и моћ. Фејсбук и њој сличне платформе успеле су да пласирају своје производе широм света (осим у Кини и Северној Кореји). Изгледа да таква отвореност више неће постојати. Оно што је законито у Шведској, противзаконито је у Пакистану, тако да друштвене мреже морају да пронађу метод како би ускладиле те разлике са начином на који интернет функционише. Због тога, платформе добровољно, а државне владе присилно подижу географске баријере, тако да корисници у различитим државама виде различите ствари.

Док се интернет цепа, законодавци широм света се уједињују 

Борба око објављивања вести у Аустралији представља релативно мали део сукоба између технолошких компанија и државних вада, који је углавном усредсређен на проблеме цензуре, приватности и конкуренције на тржишту. Ипак, реакција на поступак Фејсбука у Аустралији показала је да је међународни покрет за обуздавање великих технолошких компанија све јачи, а самим тим се повећавају и разлике у функционисању интернет сервиса у различитим државама. Премијер Аустралије Скот Морисон је у прошлонедељном сукобу са „Фејсбуком“ упозорио гиганта друштвених мрежа: „Оно што радите овде, може вам се вратити као бумеранг у другим државама.“
„Такви поступци само потврђују да је све више држава у свету забринуто због недоличног понашања великих технолошких компанија које мисле да су моћније од државних вада и да се на њих правила не односе“, написао је у објави на Фејсбуку. „Можемо се сложити да мењају свет, али то не значи да њиме управљају.“

У уторак је Морисон рекао да поздравља одлуку Фејсбука да поново објављује везе ка вестима, али додао је да влада и даље инсистира на поштовању закона да би „аустралијски новинари и новинске куће добиле одговарајућу финансијску надокнаду за оригинални садржај који стварају“. Неколико других држава, међу којима су Велика Британија и Канада, разматрају доношење сличних закона којима би регулисали функционисање друштвених мрежа и, наравно, у том процесу веома блиско сарађују. Из компаније „Фејсбук“ поручују да би најбоље било кад би се владе састале и саставиле неки уговор или успоставиле неку врсту стандарда у вези са тим ко има право да утиче на садржај и информације ван њихових националних територија. Пошто тога нема, интернет је подељенији и исцепканији. Ако би процес цепања интернета био препуштен сам себи, последице би могле да буду ужасне. Коначно, то би могло да доведе до постојања посебних платформи друштвених медија у свакој већој држави или на сваком већем тржишту, а самим тим и информативног екосистема који би био потпуно различит и исцепкан. Дакле, тада би грађани имали потпуно различите скупове информација о локалним догађајима, светским догађајима и, вероватно, потпуно различит поглед на стварност.