Велики брат вас и даље посматра, али сада уз помоћ „Фејсбука“

Гигант друштвених медија понудио је бесплатни приступ интернету и тако окупио кориснике мобилних уређаја тамо где су стално под његовим будним оком. Стручњак за безбедност Брус Шнајер је једном приликом изјавио да је „надзор пословни модел интернета“. Као и све упечатљиве генерализације, и та је била мало превише уопштена. Наиме, његова тврдња је сасвим тачна ако под „интернетом“ подразумевамо услуге одређеног броја гигантских технолошких компанија, посебно „Фејсбука“ (укључујући WхатсАпп и Инстаграм), „Гугла“ (укључујући YouTube), „Твитера“ и „Амазона“. Невоља је у томе (и то је оно због чега је Шнајерова изјава моћна) што су за велики део умреженог човечанства, посебно за становнике сиромашнијих земаља, ти „ограђени вртови“ заиста оно што људи сматрају „интернетом“. И то није случајно. Иако су кинески паметни телефони свуда прилично јефтини, мобилни подаци имају тенденцију да буду претерано скупи у сиромашним земљама. Дакле, понуда западних технолошких компанија састоји се у томе да су накнаде за пренос података мале или равне нули ако приступите интернету помоћу њихових апликација, али ако покушате да изађете из тих ограђених простора, цене су прилично високе.

„Фејсбук“ је прва компанија која је увидела предности и потенцијале такве стратегије. Понудила је милијарди нових корисника у до тада запостављеним деловима света могућност да се повежу на интернет и тако смањила дигитални јаз између глобалног севера и југа. Дакле, као филантропска иницијатива, прво се појавила интернет.орг, а затим променила назив у Free Basics. Та апликација је корисницима омогућила приступ малом броју веб-страница и услуга са којих су скинуте фотографије и видео-снимци и које су тако могле да буду прегледане без плаћања преноса мобилних података. Компанија је рекла да апликација Free Basics корисницима омогућава да окусе чари интернета, али и да увиде вредност међусобног повезивања. Међутим, у свему је највећа погодност била та што је компанија тим новим корисницима омогућавала приступ интернету. Фејсбук, као капија ка интернету, представљала је подразумевано подешавање у онлајн свету у коме већина људи никада не мења подразумеване вредности и тако је функционисала као пролаз ка зависности од интернета.

Компанија је била прилично непријатно изненађена кад је схватила да апликација Free Basics није оберучке прихваћена у свим циљним областима. Наиме, најгласније противљење чуло се из Индије, најважнијег тржишта ван Запада, где су је незахвални противници доживљавали као пример „дигиталног колонијализма“. Коначно, надлежни за телекомуникације блокирали су апликацију уз образложење да крши принцип мрежне неутралности, јер даје предност неким врстама садржаја не мрежи док, истовремено, неке друге садржаје ефикасно блокира. Изгледа, међутим, да апликација Free Basics постаје све популарнија ван граница Индије. Користи је близу 100 милиона људи у 65 земаља, укључујући 28 држава у Африци.

Прошлог маја, компанија је покренула нову апликацију Free Basics 2.0, коју је назвала Дисцовер. То је мобилна апликација која може да се користи за прегледање било које веб-странице при чему се користе дневни бесплатни подаци које обезбеђују мобилне мреже које учествују у пројекту компаније. У ствари, апликација уклања сав садржај веб-странице који захтева пренос мобилних података (дакле, слике, видео и аудио садржај) и приказује огољену верзију веб-странице. Компанија каже да испитује методе којим би помогла људима да што дуже остану на интернету, јер су многи корисници широм света и даље недовољно повезани и редовно напуштају интернет током одређеног временског периода када потроше све бесплатне податке које имају тог дана. Апликација Дисцовер је направљена да помогне да се превазиђу ти недостаци и да људи остану повезани док поново не купе време на интернету. Звучи добро, а? Међутим, недавно истраживање функционисања апликације на Филипинима открило је да различите веб-странице имају различит третман. На пример, приликом приступања Фејсбуку помоћу апликације Дисцовер, са веб-странице није било уклоњено много података. Рецимо, са Инстаграма је било склоњено само 4 процента фотографија, док је са неких других, на пример, са YouTube-а или платформе за е-куповину Схопее, било склоњено чак 65 процената слика. Закључено је да је апликација пружила услуге Фејсбука много функционалније од услуга њених конкурената. Кад су компанију оптужили за пристрасност, рекла је да је у питању „техничка грешка“, која је у међувремену исправљена.

Можда и јесте исправљена, али можда не би било паметно веровати ономе што „Фејсбук“ има да каже на таква питања. Недавно је компанија својим корисницима понудила Онаво Протецт, бесплатну апликацију за виртуелну приватну мрежу (ВПН) која ће заштитити њихову приватност. Аустралијска комисија за конкуренцију и потрошаче (ACCC) сада тужи компанију због коришћења Онава за наводно шпијунирање корисника. „Кроз Онаво Протецт“, рекао је регулатор, „компанија „Фејсбук“ је прикупљала и користила врло детаљне и драгоцене податке о личним активностима хиљада аустралијских потрошача у своје комерцијалне сврхе, што сматрамо да је потпуно у супротности са обећањима о заштити, тајности и приватности, што је било пресудно за промоцију ове апликације.“ Компанија је одговорила да је „увек била отворена у вези са информацијама које прикупља и начином њиховог коришћења“, да је сарађивала у истрази комисије и да ће „наставити да брани“ свој став као одговор на оптужбе регулатора.

Схватате поенту? Можда надзор није једини пословни модел интернета. Лицемерје није далеко.