Предлог закона о безбедности на мрежи „катастрофалан за слободу говора“

Нацрт закона о безбедности на мрежи штети слободи говора и контролу над интернетом предаје у руке Силицијумској долини, тврди нова кампања. Кампања Легал то Саy. Легал то Тyпе (Ако је легално да кажете, легално је и да напишете) тврди да ће америчке технолошке компаније добити сувише велику моћ ако се закон усвоји. Наиме, нацрт закона даје компанијама друштвених мрежа нове обавезе које се састоје у томе да морају да уклањају штетан или незаконит садржај. Влада је рекла да би компаније требало да имају заштитне мере које би осигурале слободу говора. То би значило да би људима којима је уклоњен садржај било омогућено да поднесу жалбу на било коју одлуку коју су велике компаније донеле.

Иако група која је покренула кампању подржава циљ закона који се састоји у томе да обезбеди право платформама на мрежи да уклањају слике сексуалног злостављања деце, терористичког материјала и садржаја који подстичу расну мржњу и насиље, она страхује да ће неке друге одредбе негативно утицати на слободу говора. Група тврди да би нови закон могао да блокира објаве на мрежи сасвим обичних људи које су у потпуности у складу са законом, што би агенцију за надзор телекомуникација претворило у „супер регулатора“ слободе говора.

Правна штета

Објављен у мају 2021. године, Нацрт закона о безбедности на мрежи намеће моралну и законску одговорност компанијама друштвених мрежа и неким другим платформама које омогућавају корисницима да деле и објављују материјале, да уклоне „штетан садржај“. То може да обухвати садржај који не крши законске норме, али и даље се сматра штетним, као што су неки примери злоупотребе која не достиже ниво криминалних поступака и објаве које подстичу самоповређивање и дезинформације. Према том предлогу закона, агенција за надзор телекомуникација добиће овлашћење да блокира приступ веб-страницама и новчано казни компаније, које не штите кориснике од штетног садржаја, до 18 милиона фунти или 10 процената годишњег глобалног промета, у зависности од тога који износ је већи.

Организатори кампање тврде да такве околности дају подстицај технолошким фирмама да „претерано цензуришу“ и „ефикасно одузимају обавезу надзора полицији, судовима и парламенту и ту обавезу препуштају Силицијумској долини“. Покретачи кампање су посебно забринути због садржаја који је легалан, али се сматра штетним. Један од чланова кампање је описао закон као „повељу о цензури“ и додао да ће групе које се баве лобирањем, у том случају моћи да натерају друштвене мреже да уклањају садржај за који сматрају да није политички коректан, иако је садржај у потпуности у складу са законом. Нацрт закона укључује неке мере заштите политичког говора и новинарства, али у извештају објављеном истовремено са покретањем нове кампање, група је указала да се предлог закона није довољно бавио многим случајевима и проблемима.

На пример, док се на вести објављене на веб-страници Телеграфа тај закон не би односио, чланак који се дистрибуира на Фејсбуку био би жртва алгоритма који уклања садржај који је у законским оквирима, али истовремено је и штетан, наводи се у извештају организатора кампање. Забринути су и због тога што би технолошке компаније могле да користе вештачку интелигенцију да би идентификовале штетан садржај.
То би, кажу, могло да доведе до расне пристрасности и погрешне цензуре говора, посебно ако се узме у обзир чињеница да су Британци склони иронији.