LinkedIn обуставља услуге у Кини

Објаве у споменутој услузи, која је у власништву компаније „Мајкрософт“, цензурисане су у Кини, у складу са законима који се у тој земљи спроводе. Услуга LinkedIn је у четвртак рекла да ће затворити своју услугу умрежавања стручњака и високообразованих професионалаца у Кини крајем ове године. Као разлоге за такав поступак навела је „знатно захтевније оперативно окружење и строже захтеве усклађивања“. Услуга, која је у власништву компаније „Мајкрософт“, саопштила је да ће понудити нову апликацију која би се усредсредила само на огласе за послове у Кини. Нова апликација неће имати функције друштвених мрежа, као што су дељење објава и коментарисање, које су биле кључне за успех LinkedIn-а у Сједињеним Државама и другим земљама у свету. Одлука о укидању услуге завршава један од најдалекосежнијих експеримената иностране друштвене мреже у Кини, где влада строго контролише интернет. Твитер и Фејсбук су већ годинама блокирани у Кини, а компанија „Гугл“ се повукла пре више од једне деценије. Кинески интернет, који функционише иза система филтера познатог као Велики заштитни зид, строго је цензурисан и развија се у посебном смеру.

Када се мрежа LinkedIn проширила у Кини 2014. године с локализованом услугом, понудила је оквирни модел за друге велике стране интернет компаније које су хтеле да искористе огромно, уносно и високо цензурисано тржиште земље. Компанија се удружила са добро повезаном фирмом ризичног капитала, која јој је обећала да ће јој помоћи у односима с владом. Међутим, да би мрежа могла да послује у Кини, морала је да пристане да цензурише објаве милиона својих кинеских корисника у складу са кинеским законима, што друге америчке компаније често нису желеле или нису могле да ураде. Још 2014. године, мрежа је признала да се налази пред тешким изазовом кад је рекла: „LinkedIn снажно подржава слободу изражавања и у суштини се не слаже са владином цензуром. Истовремено, такође, верујемо да би одсуство LinkedIn-а у Кини ускратило кинеским професионалцима могућност да се повежу са другима.“

Седам година касније, сасвим је очигледно да експеримент није успео. Ниједна велика интернет платформа није кренула стопама LinkedIn-а. Њено пословање у Кини споро се развијало јер се суочила са великим локалним конкурентима и становништвом скептичним у погледу јавног навођења вредних контаката. Оперативно окружење у Кини такође је постало захтевније. Од када је председник Си Ђинпинг, 2012. године, преузео позицију лидера Комунистичке партије, непрестано контролише шта све може да се постави на интернет. Господин Си као председник све моћније Кинеске управе за сајбер-простор, као државни регулатор интернета, од некадашњег кинеског интернета, где су неке осетљиве теме биле цензурисане, створио је простор где су ни који су критиковали председника и Партију хапшени за разне прекршаје, као што је збијање шала на рачун господина Сија.

У марту је регулатор укорио платформу због тога што није контролисала политичке садржаје, а три особе су позване на кратак информативни разговор о том проблему. Званичници су од LinkedIn-а захтевали да изврши самовредновање и поднесе извештај о томе. Услуга је, такође, била приморана да на 30 дана обустави нове регистрације корисника у Кини. Друштвена мрежа је, такође, осетила последице погоршања односа између Сједињених Држава и Кине, као и огорченост Вашингтона јер се повиновала кинеској контроли информација. Последњих месеци, пошто је платформа престала да приказује профиле неколико активиста и новинара у Кини, амерички законодавци критиковали су LinkedIn.

У једном писму прошлог месеца, сенатор Рик Скот, републиканац са Флориде, писао је Сатји Надели, извршном директору „Мајкрософта“, и захтевао да сазна зашто је платформа цензурисала налоге тројице новинара. Господин Скот је цензуру назвао „ужасним удовољавањем и потчињавањем комунистичкој Кини“. Пословање LinkedIn-а је, такође, напредовало, а Кина је дала минималан допринос. Откако је компанија „Мајкрософт“ купила LinkedIn 2016. године, за 26,2 милијарде долара, приход од пословања се утростручио. Господин Надела је у јулу рекао инвеститорима да је приход LinkedIn-а премашио 10 милијарди долара годишње продаје, што је 27 одсто више у односу на претходну годину.

Иако „Мајкрософт“ покушава да изгради тржиште у Кини више од једне деценије, компанија је успела да оствари само скроман успех. Прошле године, Брад Смит, председник „Мајкрософта“, рекао је да се у Кини остварује мање од 2 процента прихода. Мицрософт Wиндоwс и Оффице уобичајени су у Кини, али велики број људи користи пиратске верзије. Компанија је покушала да превазиђе проблем тако што је свој софтвер поставила на интернет и у сарадњи са великим кинеским војним подизвођачем понудила оперативни систем коме кинеска влада верује. Чини се да је владина цензура накратко блокирала „Мајкрософтов“ претраживач Бинг, један од последњих кинеских портала за глобални интернет, иако је услуга усмерила кориснике у Кини да наведу медијске налоге о спорним темама попут Далај Ламе.

И даље није извесно шта ће се догодити са милионима кинеских корисничких налога на LinkedIn-у. Некада, када су стране интернет компаније престале да нуде локално цензурисане услуге, влада је брзо блокирала њихове веб-локације.