Тјурингов тест: вештачка интелигенција још није победила у „игри имитације“

Компјутер који би успешно могао да положи тест Алана Тјуринга представљао би велики корак ка развоју опште вештачке интелигенције. Британски математичар и стручњак за криптологију Алан Тјуринг је 1950. године објавио рад у коме је представио изазовни мисаони експеримент. Такозвани Тјурингов тест је игра за три особе у којој рачунар користи писану комуникацију како би покушао да превари људског испитивача да помисли да је рачунар права особа. Упркос великом напретку у развоју вештачке интелигенције, ниједан рачунар никада није положио Тјурингов тест.

Могу ли машине да мисле? То је питање које је Алан Тјуринг поставио на почетку свог значајног рада из 1950. године, „Рачунарске машине и интелигенција“. Рад је објављен седам година након што је британски математичар учврстио своје место у историји дешифровањем немачке машине Енигма током Другог светског рата. Било је то време када су прилично примитивни електронски рачунари тек почели да се појављују, а концепт вештачке интелигенције био је скоро у потпуности теоретски.

Дакле, Тјуринг је своје истраживање могао да провери само мисаоним експериментом, односно, игром имитације. Игра, која се обично назива Турингов тест, је једноставна. Једна особа, играч Ц, игра улогу испитивача који поставља писана питања играчима А и Б који се налазе у другој просторији. Од А и Б, један је човек, а други рачунар. Циљ је да испитивач утврди који је играч рачунар. Он може само да покуша да закључи који је од играча човек, а који рачунар тако што поставља питања играчима и процењује „људскост“ њихових писаних одговора. Ако рачунар „превари“ испитивача да помисли да је његове одговоре генерисао човек, он пролази Тјурингов тест.

Тест није осмишљен да утврди да ли рачунар може интелигентно или свесно да „размишља“. На крају крајева, у основи може да буде потпуно немогуће да знамо шта се дешава у „уму“ рачунара, па чак иако рачунари мисле, процес би могао суштински да се разликује од људског мозга. Зато је Тјуринг своје првобитно питање заменио једним на које можемо да одговоримо: „Постоје ли неки замишљени рачунари који би могли да се снађу у игри имитације?“ То питање је успоставило мерљив стандард за процену софистицираности рачунара – изазов који је инспирисао рачунарске стручњаке и истраживаче вештачке интелигенције у протеклих седам деценија.

Ново питање је, такође, било паметан начин заобилажења филозофских питања повезаних са дефинисањем речи, као што је „интелигенција“ и „размишљање“, рекли су стручњаци. Тјуринг је био геније. Рекао је: „Видите, замислите да после извесног времена, једноставно не можете да кажете да ли је на другом крају особа или машина. Ако машина може да вас завара тако да не можете да кажете да је то машина, престаните да се двоумите око тога да ли је заиста интелигентна јер ради нешто што не можете да препознате. Не можете да видите разлику. Због тога можете да прихватите да ради нешто што је интелигентно.

Рачунари покушавају да победе Тјурингов тест

До данас ниједан рачунар није успешно положио Тјурингов тест. Ипак, било је убедљивих кандидата. Рачунарски стручњак Јосеф Вајзенбаум је, 1966. године, развио цхатбота под именом ELIZA који је програмиран да тражи кључне речи у питањима испитивача и користи их за давање релевантних одговора. Ако питање не би садржавало кључне речи, бот би поновио питање или дао општи одговор. ELIZA је, заједно са сличним цхатботом из 1972. године, који је стварао шизофрене говорне обрасце, успела да превари неке испитиваче. Да ли због тога можемо да кажемо да су успели да положе тест? Па, не баш. О Тјуринговим тестовима води се велика расправа међу рачунарским стручњацима, делом због двосмислености правила и различитог облика тестова. На пример, неки тестови су критиковани због употребе „несофистицираних“ испитивача, док су други тестови користили испитиваче који нису били свесни могућности да разговарају са рачунаром.
Неки рачунари су на недавним Тјуринговим такмичењима били прилично убедљиви. Да ли бисмо могли да их прогласимо победницима? На пример, 2014. године, рачунарски алгоритам успешно је уверио трећину људи у Краљевском друштву Велике Британије да је човек. Ипак, постојала је замка. Алгоритам, кога су назвали Јуџин Густман, тврдио је да је 13-годишњи дечак из Украјине; вероватно је алгоритму лакше да превари испитиваче ако његово порекло подразумева лош енглески и незрео поглед на свет.

Ево кратког одломка из једног разговора са Густманом:
[15:46:05] Испитивач: Моја омиљена музика је савремени џез. Коју музику ви волите?
[15:46:14] Јуџин: Рећи ћу само да мрзим Бритни Спирс. Свака друга врста музике је у реду у поређењу са њом.
[15:47:06] Испитивач: Да ли свирате неки музички инструмент?
[15:47:23] Јуџин: Ја немам слуха, али мој заморац воли да ујутру цвили Бетовенову Оду радости. Претпостављам да би га наше комшије најрадије удавиле… Можете ли да ми, успут, кажете чиме се бавите?

Извршни директор компаније „Гугл“ Сундар Пикај је, 2018. године, представио неформални Тјурингов тест када је објавио видео-снимак виртуелног асистента компаније, под називом Дуплеx, који позива фризерски салон и успешно резервише термин.
Изгледа да жена која се јавила на телефон није имала појма да разговара са рачунаром. (Поједини медији који су пратили експеримент наговестили су да је цео догађај вероватно намештен, али уопште није тешко замислити да би савремени виртуелни асистент могао да превари некога ко није свестан да се спроводи Тјурингов тест.)

Општа вештачка интелигенција

Педесетих година прошлог века, Тјурингов тест био је провокативан мисаони експеримент који је помогао да се покрену истраживања у новонасталој области вештачке интелигенције. Упркос чињеници да ниједан рачунар није положио тест, игра имитације данас делује помало застарело и небитно него пре 70 година. На крају крајева, наши паметни телефони имају више од 100.000 пута већу рачунарску моћ од Апола 11, док модерни рачунари могу тренутно да разбију шифре сличне Енигми, победе људе у шаху и Го-у, па чак и да генеришу помало кохерентне филмске сценарије.

У књизи Вештачка интелигенција: савремени приступ, (енгл. Artificial Intelligence: A Modern Approach) рачунарски стручњаци Стјуарт Расел и Питер Норвиг предложили су да би стручњак за вештачку интелигенцију требало да се усредсреди на развој кориснијих апликација. Написали су: „Текстови у области ваздухопловног инжењеринга не дефинишу циљ свог поља рада као „израду машина које лете исто као голубови да би могли да преваре друге голубове.“ Које су то корисније апликације? Велики циљ ове области је развој опште вештачке интелигенције (енгл. artificial general intelligence – AGI) – рачунара способног да разуме и учи о свету на исти начин или још боље него сам човек. Није познато када ће се то догодити и хоће ли се то уопште догодити. У својој књизи Architects of Intelligence из 2018. године, футуриста Мартин Форд затражио је од 23 водећа стручњака за вештачку интелигенцију да предвиде када ће се AGI појавити. Од 18 одговора које је добио, просечни временски период се протегао до 2099. године

Такође је нејасно када ће вештачка интелигенција коначно положити Тјурингов тест. Ако се то уопште догоди, сигурно ће претходити развоју опште вештачке интелигенције.