Утицај технологије на морал

Може ли технологија да утиче на људски морал?
То није езотерично питање на тесту из филозофије која се изучава на факултету, вец́ реалан и све озбиљнији проблем због кога су забринути водец́и технолози и мислиоци. Технологије као што су друштвене мреже, паметни телефони и вештачка интелигенција могу да изазову озбиљне моралне проблеме, док се технолошки стручњаци и друштво уопште боре да реше та питања.
С једне стране, технологија може да нас наоружа квалитетнијим информацијама о последицама наших поступака, што се и дешава када користимо интернет да бисмо истражили како да смањимо свој еколошки отисак. У прошлости, такве информације су можда биле недоступне или је до њих било немогуц́е доц́и, али данас лако можемо да се наоружамо подацима који нам помажу да донесемо одлуке за које сматрамо да су моралније.
С друге стране, технологија може да подстакне наше најгоре понашање. Платформе друштвених медија могу да нам прикажу садржај који нас ће нас разљутити или депримирати, због чега је вец́а (или мања) вероватноц́а да ц́емо предузети неморалне радње на основу наших осец́ања. Истовремено, злонамерни актери могу да користе те платформе да би истакли своје неморално понашање.
Не треба ни да спомињемо да и саме технолошке компаније могу да користе своје производе, намерно или случајно, тако да узрокују стварну штету.
Друштвена мрежа Фејсбук је истакнути пример који нам показује како технологија може да утиче на морал. Друштвена платформа компаније „Мета“ омогућава нам да се лакше повежемо са људима и питањима до којих нам је стало и тако испољавамо високоморалне облике понашања, као што је подршка пријатељу који има тешкоц́е или прикупљање новца за важан циљ.
Међутим, иста функција која подстиче високоморално понашање изазива и неморалне поступке о којима је узбуњивачица Франсис Хауген говорила пред америчким Конгресом. Хаугенова је сведочила у октобру 2021. године да је мрежа Фејсбук својим корисницима свесно приказивала садржај који садржи говор мржње и дезинформације пошто је то повец́ало ангажовање корисника. Неки од њих који су видели тај садржај одлучили су да говоре и понашају се испуњени мржњом, што је нанело психичку и физичку штету другима. Хаугенова је навела да је у једном случају, технологија компаније чак коришц́ена за распиривање геноцида у Мјанмару, што је довело до људских жртава.
Све је то довело до већих подела, разарања, лажи, претњи и окршаја. У неким случајевима, тај опасан онлајн разговор довео је до стварног насиља које штети, па чак и убија људе, рекла је Хаугенова.
Због примера сличних Фејсбуку стручњаци су све више забринути због веза између наше технологије и нашег моралног понашања (или његовог урушавања).
У ствари, данас не би требало поставити питање:„Може ли технологија да утиче на наш морал?“, вец́ „Како технологија утиче на наш морал?“

Опасни утицај технологије на морално понашање

Морално понашање почиње у мозгу, у начину на који размишљамо.
Технологија може да утиче на нашу неурохемију. У једној од многих студија на ту тему, наведени су резултати истраживања кога је финансирао Национални институт за здравље. Наиме, откривено је да мрежа Инстаграм директно утиче на неурохемију средњошколаца тако што им стимулише центар за награђивање у мозгу када њихови пратиоци означе да им се свиђају фотографије које су објавили.
Промена одређених аспеката наше неурохемије помоц́у технологије сигурно ц́е утицати на наше морално понашање. Ти утицаји могу да варирају од мотивисања да доносимо позитивне моралне одлуке до подстицања да доносимо лоше.
То не значи да са себе можемо скинути кривицу за своје понашање под изговором да нам је технологија хаковала мозак. То значи да технологија има значајан утицај на то како размишљамо и делујемо, утицај који тек почињемо да схватамо.
Прво, неморални актери могу свесно да користе технологију да би нанели штету корисницима не обазирући се на своје поступке или намерно коришц́ењем платформе за стварање негативних исхода.
Ако желим да урадим нешто неетично, технологија може да ми пружи боље информације и боље алате за постизање мојих злонамерних циљева, обезбеђујући ми могуц́ности које не бих имао без њене помоц́и, наводе стручњаци за моралну психологију и вештачку интелигенцију.
Технологија се, такође, може користити за пребацивање кривице на неког дугог за доношење упитних моралних одлука. На пример, одлучујете да купите аутономно возило које увек ставља вашу безбедност на прво место, чак и ако несразмерно повец́ава ризике за друге учеснике у саобрац́ају. Можда се осећате кривим што сте тако возили, али не осећате кривицу ако машина то ради уместо вас.
Раправа о утицају технологије на морал постаје још замршенија када узмете у обзир шта се дешава када истиче наше моралне недостатке.
Као и свака технологија, друштвене мреже нам једноставно омогуц́авају да у вец́ој мери радимо оно што смо иначе радили.
Људи имају тенденцију да се представе у одређеном светлу, при чему откривају неке информације док прикривају неке друге. Информације које одлучимо да откријемо у значајној мери ће нам обликовати личност коју желимо да прикажемо. Технологија друштвених мрежа подстиче одређене информације, а неке друге дестимулише.
Те техничке одлуке на крају обликују наш избор о томе како да се представимо, што заузврат обликује начин на који гледамо на себе и друге људе.
Шта се дешава када нам саме машине кажу како треба да поступамо?
Требало би да обратимо више пажње на то како вештачка интелигенција обликује наше морално понашање, кажу стручњаци који се баве етиком и вештачком интелигенцијом.
Хајде да видимо како функционише гласовни асистент Алекса компаније „Amazon“. Главни научник „Amazona“ Рохит Прасад каже да компанија предвиђа да ће Алекса променити улогу гласовног асистента и постати саветник од поверења. Дакле, не само да ћете од Алексе тражити да пусти вашу омиљену музику или упали светло, вец́ ц́ете је консултовати пре него што донесете одлуке које могу да имају моралне последице.
Једна група научника „спровела је велики, финансијски подстакнути, унапред регистровани експеримент“ да би проценили како машине утичу на наш морал тако што су проверавали да ли савети које је створила вештачка интелигенција могу морално да искваре људе. Субјекти у истраживању су морали да играју игру у којој су добили непоштене савете о томе како да варају и напредују, понекад од људи, а понекад од вештачке интелигенције. Учесници су прихватили непоштени савет и лагали да би победили у игри.
Према споменутој студији, „утицај савета кога је пружила вештачка интелигенца није могао да се разликује од савета који су дали људи“. Студија закључује да вештачка интелигенција потпуно исто као и људи може лоше да утиче на друге људе.
Брзо се крећите и рушите све пред собом
Употреба технологије увек изазива мутне моралне дилеме због тога што њени ствараоци веома ретко размишљају о последицама које она може да изазове.
При стварању многих алата вештачке интелигенције прати се добро утабани пут, а то је „прво направите нешто ново, а касније молите кориснике за опроштај“. Веома је важно да се испита како технологија може да утиче на етичко понашање људи. Требало би омогућити стручњацима и грађанским организацијама да врше ревизију кода кога су објавили главни технолошки актери, али то је лакше рец́и него учинити.
Многе компаније користе сопствене податке и кôд које пажљиво чувају, што отежава разумевање функционисања њихове технологије и утврђивање могуц́их моралних замки које би могла да створи. О томе је Хаугенова говорила пред Конгресом и залагала се за регулисање алгоритама Фејсбука. Међутим, регулаторима би била потребна дозвола за приступ алгоритмима, коду и подацима да би могли да донесу боло какву одлуку. То се до сада никад није десило.
Пројекти, као што је DataSkop компаније Algorithm-Watch, покушавају да заобиђу та ограничења. Корисници могу помоћу DataSkop-а да предају податке са својих стоних или лаптоп рачунара како би помогли стручњацима да схвате како функционишу алгоритамски системи за доношење одлука. У пројекту који је спроведен у јесен 2021. године, DataSkop је коришц́ен за анализу података које су додали корисници да би се уочили обрасци у препорукама платформе Јутјуб и алгоритму резултата претраживања током сезоне изборне кампање у Немачкој, као и улогу коју игра персонализација.
Други начин да се реши питање утицаја технологије на морал је постављање бољих питања пре него што се технологија развије.
Филозофија је развила алате за решавање свеобухватнијих питања која би иноватори требало да постављају. Ти алати обухватају основна питања о томе шта је најбоље за будуц́е генерације и где лежи одговорност за штету коју изазивају технологије.
То, такође, значи да треба утврдити шта значи бити човек. Они који стварају технологију могу да буду одговорнији у свом раду ако имају утемељено разумевање о томе шта значи бити човек.
То значи да треба поставити питања као што су: Који аспекти наше човечности су угрожени због технологије? Који аспекти су превише важни да би се жртвовали? Које идеале желимо да негујемо? Која искушења желимо да избегнемо?
Ка будемо имали неке одговоре на та питања, добићемо и темеље за стварање технологије која ц́е имати позитиван утицај на наше понашање.
Ако у томе успемо, можда ц́емо имати технологију којој је моралност главна одлика, а не грешка.