ИТ догађаји

Нова кожа за роботе

Језива кожа направљена за роботе реагује на голицање, ударце и нежне додире, али има и добрих страна. Научници су испробали неколико метода којима би нам помогли да унапредимо нашу комуникацију са технологијом. Само да споменемо да су роботима давали глас или облик људског тела. Међутим, ново истраживање отишло је корак даље у том смеру и створило вештачку кожу која изгледа као људска, која реагује као људска и која под додиром неодољиво подсећа на праву људску кожу. Истраживање је представљено у недељу у Њу Орлеансу током Симпозијума о технологији и програмима корисничког интерфејса. Научници са Универзитета Бристол описали су како су открили које би особине било најбоље уградити у вештачку кожу, али тако да она буде осетљива на додир. Коначно, направили су робота који има боју људске коже и може да осећа. Да ли ће том кожом једног дана бити пресвучени роботи каква је Софија? Вероватно је одговор на то питање потврдан. Студија описује процес у коме је слој електрода са проводљивим нитима постављен између два комада силицијума који неодољиво подсећају на људску кожу који треба да подражавају њену пуноћу, текстуру и пигмент. Кожни интерфејси, обликовани да одговарају табли осетљивој на додир, мобилним телефонима и роботима, могу да препознају и реагују на осам различитих покрета.

Опширније...

Да ли ће директори технолошких компанија ићи у затвор?

Амерички сенатор Рон Вајден, представник демократа, у свом предлогу закона наводи да би технолошким компанијама могло бити одобрено да наплаћују разумну цену за верзије својих производа у којима би било онемогућено праћење корисника, а да би та накнада могла бити укинута за људе са ниским примањима. Иначе Рон Вајден, који веома често преузима руководећу улогу у разматрањима проблема у вези са пословањем технолошких компанија, рекао је у четвртак, да би било добро увести нови закон према коме би се од компанија као што у „Гугл“ и „Фејсбук“ тражило да својим корисницима по разумној цени понуде верзије својих производа које не нарушавају приватност, које немају циљане огласе и друге обиле праћења. Осим тога, Вајденов закон предлаже и одређене казнене мере, као што је двадесетогодишња затворска казна за директоре који пласирају лажи Федералној трговинској комисији, што сенатор предлаже у случају директора компаније „Фејсбук“ Марка Закерберга.

Опширније...

Порука компаније „Епл“ од пре 39 година

У октобру 1981. године, компанија је направила историјски потез кад је слику Стива Џобса поставила на насловну страну часописа. У то време, Џобс је имао двадесет и шест година и компанија „Епл“, која је тада носила назив „Епл компјутер“ тек је пустила своје акције на тржиште. Џобс је вредео, према тадашњој процени, 163 милиона долара. Имао је браду и дугачку косу и остао такав заробљен у времену. Ваљало би се мало позабавити првим данима компаније, дакле, оним периодом пре ајфона, ајтјунса, пре Мекбук рачунара, чак пре Мекинтоша. То је компанија, које се сећа X-генерација, која је тад ишла у основну или средњу школу, она која је први пут научила нешто мало о програмирању на рачунару Епл II.

Опширније...

„Мозила“ открива 28 хорор прича са Јутјуба

„Мозила“ је управо покренула нову интернет страницу на којој се налази 28 прича страве и ужаса које су корисници сервиса Јутјуб доживели кад им је алгоритам за препоруке приказао бизарне и ужасне видео-садржаје који их уопште нису интересовали. У тим препорукама се налазе и видео-садржаји који приказују расизам, завере и насиље. Алгоритам за препоруке сервиса Јутјуб ове године је већ доживео многобројне критике због радикалних садржаја, педофилије и због тога што је у суштини био врло, као је наведено, „токсичан“, што представља озбиљан проблем с обзиром на то да корисници 70 процената времена проведу гледајући видео садржаје које им је алгоритам препоручио. Због тога је „Мозила“ покренула пројекат #YоуТубеРегретс да би истакла проблем и, наравно, подстакла Јутјуб да га реши и промени начин функционисања свог сервиса. Нешто мрачније приче о препорукама сервиса Јутјуб изазивају непријатност и у центар пажње доводе питање о оправданости постојања препорука. Приче које су корисници поделили показују да је алгоритму најважније да корисника што више ангажује и да нуди оне садржаје који људе држе приковане за монитор рачунара, без обзира на то да ли је садржај штетан или није.

Опширније...

Дигитална дистопија или како алгоритми кажњавају сиромашне

Широм света, од градића у Илиноису до Рохдејла у Енглеској, од Перта у Аустралији до Думке у северној Индији, дешавају се револуционарне промене у владином односу према сиромашним грађанима. Можда нисте приметили промене, нити сте чули за њих, јер их планирају инжењери и програмери иза затворених врата, на безбедним владиним локацијама далеко од погледа јавности. Само математичари и рачунарски стручњаци могу у потпуности да схвате корените промене које се одвијају, а које покреће вештачка интелигенције, предиктивни алгоритми, моделовање ризика и биометрија. Ипак, ако припадате милионима људи у угроженим групацијама становништва, који се налазе на крају ланца преобликовања државне помоћи, знајте да су промене стварне, а последице могу бити озбиљне, чак фаталне. Стручњаци су провели последња три месеца истражујући како се милијарде уливају у иновације вештачке интелигенције које наметљиво мењају односе сиромашнијих грађана са државом. Заједно су у Америци, Британији, Индији и Аустралији истражили до чега је довело стварање државе која се дигитализовала пружање социјалне помоћи.

Опширније...

Да ли ће измењени кинески закон о сајбер-безбедности довести у опасност иностране компаније?

Компаније су забринуте јер ће можда морати да се пребаце на кинеске добављаче интернета и на кинеску опрему да би испуниле захтеве Пекинга о заштити осетљивих података. Стручњаци за сајбер-безбедност кажу да ће компанијама бити много теже да заштите приватност својих података кад кинеска влада постави нове уређаје и алате.
И док се коначни датум спровођења најновијег кинеског закона о сајбер-безбедности приближава (1. децембар), иностране фирме збринуто размишљају о томе како ће најновије промене утицати на њихово пословање. Главна тежња Пекинга је да држава постане технолошка сила и свестан је да би то постигао мора да развије одбрамбену структуру која ће заштити његове произвођаче, истраживаче и стручњаке који се баве развојем од сајбер-напада. Због тога, ревидирани закона о сајбер-безбедности из 2017. године, прецизно наводи упутства о томе како компаније и организације – у приватном и јавном сектору – кинеске и иностране морају обезбедити своје мреже.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079