ИТ догађаји

Грамарли унапређује својства за проверу граматике и стила писања

Док је пажња усмерена на развој и ширење интерфејса заснованом на гласу, иновативна компанија која користи вештачку интелигенцију да би унапредила нашу комуникацију путем писане речи успела је да скупи велику количину новца за даљи развој и напредак иако већ остварује изузетну зараду. Наиме, говоримо о апликацији Грамарли (енгл. Grammarly) која обезбеђује скуп алата који свакодневно користи 20 милиона људи. Грамарли исправља граматичке грешке, предлаже боље изразе и фразе, одређује стил и тон написаног у зависности од тога ко ће читати текст. Компанија је тако успела да прикупи 90 милиона долара инвестиција. Директор компаније Бред Хувер је потврдио да ће таква улагања омогућити компанији да повећа своју вредност на више од 1 милијарде долара пошто је одлучила да повећа број корисника тако што ће проширити алате и појавити се на више различитих платформи. Данас Грамарли може да се користи на различитим претраживачима као додатни програм, као веб-апликација, као мобилна или апликација за стоне рачунаре и кроз одређене програме као што је Microsoft Office. Област у којој комуницирамо путем писане речи свакодневно се проширује – размотрите, на пример, колико користимо апликације за размену порука, како приватних, тако и пословних – дакле, због тога, очекујте да ће Грамарли бити све присутнији у различитим програмима и апликацијама.

Пошто се дигитална комуникација проширује из дана у дан, а у пословању тимови постају све удаљенији, изузетно је важно да се људи изражавају разумљиво и језгровито. Грамарли данас функционише као фреемиум модел, односно, постоји основна верзија која се корисницима нуди без надокнаде и верзија која се плаћа. Она, осим провере граматике и провере смислене читљивости текста, корисницима нуди предлоге другачијег избора речи и самог тона писања као и провере плагијата. Такви корисници плаћају између 12 и 30 долара месечно за услуге. Хувер није навео колико и којих претплатника има апликација и колико компанија зарађује од њих, али потврдио је да, као и у случају сличних програма, већима корисника не плаћа услугу. (Наравно, у том случају се јављају колачићи и све остало што уз то иде, мада компанија тврди да зараду не остварује од тога, већ искључиво од оних корисника који плаћају услугу Грамарлија.)

Опширније...

Ризични амерички приступ вештачкој интелигенцији

Требало би да престанемо да се претварамо да Силицијумска долина може сама да се избори са Кином. Сјајни роман научне фантастике The Three-Body Проблем, кинеског аутора Лиуа Цисинга описује судбину цивилизације која у потпуности зависи од тога ко ће победити у великој трци до прекретница у науци. Неко је од кинеских лидера сигурно прочитао књигу јер је Пекинг успео да од победе у трци за освајање вештачке интелигенције направи националну опсесију и у њу уложио милијарде долара истовремено одређујући 2030. годину као годину у којој ће преузети доминацију у свету у тој области. Да га неко не би претекао, председник Владимир Путин је недавно изјавио да ко год буде господар вештачке интелигенције биће и господар света.

Опширније...

Линус Торвалдс се не брине да ће „Мајкрософт“ преузети „Линукс“

Не би требало ни ви да будете забринути. Свака компанија жели да управља „Линуксом“, али ниједна не може нити ће икада моћи. Кад год се појави нека прича о компанијама „Мајкрософт“ и „Линукс“, одмах се појаве и коментари као што су, „Мајкрософт“ купује „Линукс“ и контролу над компанијом! или „Мајкрософт користи исту тактику да пригрли, прошири и уништи „Линукс“ или „Мајкрософт“ је само вук у јагњећој кожи – уништиће „Линукс“. У стварности се дешава следеће: наравно да „Мајкрософт“ жели да заради од „Линукса“ и тачно је да жели да прошири и контролише „Линукс“, али знате шта? Сви то желе, али ником то неће поћи за руком. На конференцији Linux Plumbers, 2019. године, разговарали смо са Линусом Торвалдсом и неколицином главних програмера компонената „Линуксовог“ оперативног система. Сви су се сложили да компанија „Мајкрософт“ жели да контролише „Линукс“, али нико се од њих није забринуо. Првенствено због тога што компанију „Линукс“, због њене природе, а и због тога што је свој код лиценцирала као отворени, не може да контролише ниједна трећа страна.

Опширније...

Седам опасности по безбедност које вам се могу пришуњати

Због опасних USB меморијских уређаја или екстензија за претраживач Chrome које могу да полуде, даћемо вам неколико савета како да избегнете многобројне ризике којима сте изложени. Постоје одређене опасности по безбедност које свакодневни испуњавају странице новина – нарушавање безбедности огромног броја података или злонамерни програми који у потпуности онемогућавају рад вашег рачунара све док не платите одређени износ – али требало би да се чувате и оних мање познатих напада. Све те претње не морају да буду на високом нивоу, али свакако, могу да нанесу озбиљну штету приватности ваших података. Ево на шта би требало да обратите пажњу.

Опширније...

Нова хакерска група проналази жртве међу мултинационалним компанијама

Овогодишњи сајбер-напади на авио и војну индустрију увек су се приписивали кинеским хакерским групама APT10 и JSSD. Међутим, изгледа да је прави кривац једна организација за коју нико до сад није чуо. Док се веровало да је кинеска хакерска група APT10 главни кривац за нападе на европске мултинационалне компаније у области ваздухопловства и војне индустрије ове године, изгледа да све претње потичу од претходно потпуно непознате хакерске групе, извештај је безбедносне организације. Компанија „Контекст“ (Context), која се бави сајбер-безбедношћу и саветовањем у том домену, идентификовала је нову организацију и назвала је Avivore. Иначе, организација се до сад из све снаге трудила да прикрије трагове своје активности. „Контекст“, међутим, сматра да је организација врло активна још од 2015. године, мада је већина напада откривена у последњих дванаест месеци.

Опширније...

Бил Гејтс и Стив Џобс одгајали своју децу далеко од технологије

Психолози откривају колико мобилни телефони могу бити опасни по мозак тинејџера. Светска здравствена организација је саветовала родитеље да својој деци ограниче време проведено пред рачунарским екраном на један сат дневно. Иако једно обимно истраживање није открило значајну везу између времена проведеног пред екраном и менталног здравља, многа друга истраживања пронашла су да се ризик од депресије код ученика осмог разреда повећава за 27 процената кад сувише често користи друштвене мреже.  Већ се скоро десет година много пише о ризицима употребе мобилних телефона, изјављују два наставника Џо Клемент и Мат Мајлс у својој књизи (Screen Schooled: Two Veteran Teachers Expose How Technology Overuse is Making Our Kids Dumber) у којој су истакли да наша деца постају глупља што више користе технологију.

Опширније...

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079