ИТ догађаји

Нацрт закона о безбедности на мрежи штети слободи говора и контролу над интернетом предаје у руке Силицијумској долини, тврди нова кампања. Кампања Легал то Саy. Легал то Тyпе (Ако је легално да кажете, легално је и да напишете) тврди да ће америчке технолошке компаније добити сувише велику моћ ако се закон усвоји. Наиме, нацрт закона даје компанијама друштвених мрежа нове обавезе које се састоје у томе да морају да уклањају штетан или незаконит садржај. Влада је рекла да би компаније требало да имају заштитне мере које би осигурале слободу говора. То би значило да би људима којима је уклоњен садржај било омогућено да поднесу жалбу на било коју одлуку коју су велике компаније донеле.

Ваш телефонски број никада није требало да вам буде дозвола за приступ вашем животу. Тај низ од одређеног броја цифара вероватно вас већ годинама прати широм света и широм интернета. Током тог времена, сасвим сигурно сте га делили – добровољно или на било који други начин – свакој особи, ресторану, платформи друштвених медија или интернет продавници која је то од вас затражила. То је проблем. За неког ко је посебно мотивисан, тај број је нит која, ако настави да је прати, може да му открије цео ваш дигитални живот, може да вам уништи приватност, провали у банковни рачун или украде идентитет. Али то не мора да буде тако. Ипак, могуће је да смањите опасност у којој се налазите када се ваш број телефона истовремено користи као јавни идентификатор и као кључ којим су заштићене све ваше тајне. Све што треба да урадите је да узмете и одржавате други број телефона. Срећом, ако се томе посветите сваки дан, поступак и није толико сложен, али то делимично решење представља само изузетно скупу привремену меру у систему који већ одавно не функционише.

Једно од нових својстава омогућиће администраторима да привремено успоре објављивање коментара на објаве. Фејсбук уводи нове алате које ће користити људи који управљају групама на друштвеној мрежи, укључујући и она својства која ће олакшати модерацију садржаја. Такав поступак показује да Фејсбук наставља да се бави групама, односно просторима на мрежи на којима се скупљају људи да би размењивали мишљења о хобијима, политици и другим темама. Више од 1,8 милијарди људи сваког месеца користи Фејсбук, а компанија покушава да привуче што више људи да се прикључе групама.

Вештачка интелигенција може да доведе до орвеловске будућности ако ускоро не буду донети закони за заштиту људи, тврдња је председника „Мајкрософта“ Бреда Смита. Смит је коментарисао информативни програм „Панорама“, емитован на ББЦ-ју 26. маја, у коме је посебан нагласак стављен на потенцијалне опасности вештачке интелигенције и трку између Сједињених Држава и Кине у развоју технологије. Упозорење долази отприлике месец дана пошто је Европска унија објавила нацрте прописа којима покушава да постави ограничења коришћења вештачке интелигенције. Међутим, таквим проблемима се нико не бави у Сједињеним Државама где су се законодавци углавном усредсредили на обуздавање прописа и промоцију вештачке интелигенције за очување националне безбедности. Смит каже да се непрестано присећа лекција Џорџа Орвела у књизи 1984. Влада у споменутом роману све време може да види све што свако ради и чује све што свако говори. То се није догодило 1984. године, али ако не будемо пажљиви, то би могло да се догоди 2024. године, предвиђа Смит.

У свету у коме се технолошке иновације појављују сваког месеца, америчке трупе и припадници специјалних одреда суочавају се са SASвим другачијим низом проблема које, пре неколико година, нико није могао да замисли. У протеклих неколико година, америчке и коалиционе снаге за специјалне операције нашле су се у незгодном положају због популарних фитнес апликација, као што су Страва или Аппле Wатцх, које угрожавају оперативну и личну безбедност. Телефони и апликације нуде конкурентима, као што су Кина и Русија, па чак и терористичким групама, увид у тајни свет специјалних операција и обавештајних података који се могу користити против командоса. Извештаји из 2018. године открили су да је могуће да се манипулише популарном фитнес апликацијом Страва и да се искористи да би се приказали положаји, базе, па чак и патролне руте америчких трупа у Сирији, Авганистану и другим земљама. Дигитално или електронско праћење не утиче само на америчке припаднике специјалних операција. Новинари и истраживачи јавно доступних информација могли су 2020. године да манипулишу Стравом како би пронашли припаднике Британске специјалне ваздухопловне службе (SAS) у Сирији и Сомалији.

Гигант друштвених медија понудио је бесплатни приступ интернету и тако окупио кориснике мобилних уређаја тамо где су стално под његовим будним оком. Стручњак за безбедност Брус Шнајер је једном приликом изјавио да је „надзор пословни модел интернета“. Као и све упечатљиве генерализације, и та је била мало превише уопштена. Наиме, његова тврдња је сасвим тачна ако под „интернетом“ подразумевамо услуге одређеног броја гигантских технолошких компанија, посебно „Фејсбука“ (укључујући WхатсАпп и Инстаграм), „Гугла“ (укључујући YouTube), „Твитера“ и „Амазона“. Невоља је у томе (и то је оно због чега је Шнајерова изјава моћна) што су за велики део умреженог човечанства, посебно за становнике сиромашнијих земаља, ти „ограђени вртови“ заиста оно што људи сматрају „интернетом“. И то није случајно. Иако су кинески паметни телефони свуда прилично јефтини, мобилни подаци имају тенденцију да буду претерано скупи у сиромашним земљама. Дакле, понуда западних технолошких компанија састоји се у томе да су накнаде за пренос података мале или равне нули ако приступите интернету помоћу њихових апликација, али ако покушате да изађете из тих ограђених простора, цене су прилично високе.