ИТ догађаји

Платформа представља тамни и отровни део интернета. Кад је двадесетједногодишњи младић 4. августа отворио ватру у Волмарту у Ел Пасу у Тексасу, убио је 22 људи и ранио бар још толико. Немили догађај језиво подсећа на онај у синагоги у Сан Дијегу у априлу и у двема џамијама на Новом Зеланду у марту ове године. Нападачи су све своје време проводили у истом тамном ћошку интернета, прецизније на сајту под називом 8chan – озлоглашеном форуму који стално и успешно избегава полицијску истрагу. Изгледа, међутим, да ће се све променити после напада у Ел Пасу. 8chan је огласна табла на мрежи, која је од свог покретања 2013. године, постала стециште најотровнијих садржаја на интернету. Промовише се као најтамнији вилајет на интернету и учврстила се као скоро незаконит простор за неометану слободу говора – без обзира на то колико тај говор садржи мржње или колико је опасан.

У нашем дигиталном свету, погрешно откуцан текст или реч може да изазове неочекиване последице. У мају ове године, Луиђи Римонти је кренуо из свог дома у Гејтсхеду да би ухватио трајект до Норт Шилдса, што је представљало прву етапу на његовом путу од 1.700 километара до Италије. Енергичан и виталан осамдесетогодишњак, Римоти је одрастао у предграђу Рима пре него што се доселио на североисток Енглеске још као младић. Често је аутомобилом одлазио у Рим и стално говорио својим синовима Ђину и Валтеру да највише воли да сам вози толики пут. Пошто су синови били врло забринути за његову безбедност, у мају су први пут успели да га наговоре да користи уређај за навигацију. Кад се у Амстердаму искрцао са трајекта, почели су проблеми са навигацијом. Стао је на бензинској пумпи и замолио некога да му поново унесе назив одредишта, односно Рим. Незнанац је то и учинио и Римонти је кренуо, како је мислио, према Риму.

Компанија „Фејсбук“ је почела да смешта светску популацију на мапу, свиђало се то нама или не. Ова година почела је бурно за компанију. Сетимо се прво огромне казне од 5 милијарди долара због нарушавања приватности корисника, а затим компанијине објаве у јуну да уводи либру, нову криптовалуту, што је изазвало критике и расправе широм света. У целој тој гужви можда вам је промакла још једна активност „Фејсбука“. Наиме, компанија је почела да користи вештачку интелигенцију да би означила већину народа афричког континента на карти. Научници у компанији су користили технике рачунарске визије, податке о броју становника и сателитске снимке високе резолуције у потрази за подигнутим грађевинским структурама на континенту. Потом су направили карте густине становника засноване на броју грађевина које су пронашли.

Сервиси за размену порука, као што је WhatsApp, суочени су са све већим притиском државних органа који захтевају да се шпијунима омогући приступ приватним разменама порука и да тако занемаре обећања која су дали својим корисницима да ће њихове поруке бити шифроване. После састанка савеза „Пет очију“, који се одржава ове недеље, WhatsApp и остали сервиси за размену порука суочени су са међународним захтевом да омогуће приступ шифрованим порукама. Дводневни самит окупио је земље енглеског говорног подручја, Сједињене Државе, Велику Британију, Канаду, Аустралију и Нови Зеланд, а све их је угостила британска министарка унутрашњих послова Прити Пател у понедељак и уторак. Састанку су присуствовали и представници технолошких компанија, међу којима треба првенствено споменути „Фејсбук“, у чијем власништву је споменути сервис, затим „Гугл“, „Мајкрософт“, „Снап“ и „Твитер“.

Недавно је најављено да ће лик Алана Тјуринга бити на новој новчаници од 50 фунти. На тај начин му се одаје признање за допринос при откривању шифрованих порука у Другом светском рату и за постављање темеља рачунарској науци. Његово питање, „Да ли машине могу да мисле?“, које је поставио 1950. године, представља тест на који се научници стално позивају кад треба да одреде да ли рачунар заиста поседује интелигенцију која је својствена само људима. Међутим, пошто је питање постављено у времену кад је развој аутономних робота тек био на почетку, Тјурингов тест је намењен процени вештачког ума, али не и целе вештачке особе. Данас, с обзиром на то да већ постоје роботи који неодољиво подсећају на људе према свом изгледу, потребна нам је верзија Тјуринговог теста за 21. век. Група научника је направила „Мултимодални Тјурингов тест“ који процењује изглед машине, њене покрете, глас и нешто што су назвали утеловљена вештачка интелигенција (енгл. embodied artificial intelligence (EAI)). Последње својство представља мерило којим се одређује колико је вештачка интелигенција интегрисана са телом робота да би могао да изрази своју личност.

Присутна је свуда као техника која је користи за присмотру и надзор, али и даље представља нерешено политичко, законско и морално питање. Шта је технологија препознавања лица? Технологија препознавања лица почела је нагло да се шири. Можете је пронаћи на друштвеној мрежи „Фејсбук“, кад означавате фотографије са прослава годишњица матуре, венчања и летњих забава у канцеларији. Компаније „Гугл“, „Мајкрософт“, „Епл“ и многе друге уградиле су их у апликације које омогућавају прављење албума фотографија људи који излазе заједно. Технологија се користи да би потврдила ваш идентитет на аеродромима и да бисте откључали мобилни телефон. Треба да потврдите свој идентитет да бисте подигли 1.000 фунти из банке? Нема проблема. Само погледајте у камеру.