ИТ догађаји

Чак иако не знате шта је офсајд, вероватно сте чули за VAR (енгл. video assistant referee), односно судијског видео-помоћника, који је уведен на утакмице врхунског фудбала да би се смањиле грешке које праве судије. На сваком мечу Премијер лиге, судија задужен са VAR систем прегледа телевизијски снимак утакмице да би проверио потенцијално спорне одлуке. Фудбалски навијачи се одавно жале на судије. „Ма, какав пенал!“ „Хеј, судија, требају ти наочаре! Из авиона се види да је био офсајд!“ Систем VAR је требало да реши или бар да смањи број таквих недоумица. Уместо тога, направио је још више неслагања. Незадовољство је толико да су чланци са спортских новина прешли на странице свакодневне штампе.

Биометрија је генерално добра замена за лозинке, али потврда идентитета путем скенирања лица је ужасна замисао. Људи који се баве истим послом као и ја требало би да буду заинтересовани, или бар пролазно одушевљени, новим технологијама. Наравно, требало би да се дистанцирамо од претераних очекивања (има ли неко 3D телевизор?), али језиви цинизам који уништава одушевљење новим узбудљивим идејама је, исто толико, неповољан. Тако, кад је компанија „Епл“ по први пут приказала своју технологију FaceID, нисам имао никакав коментар. Сад, кад је компанија „Гугл“ уградила технологију препознавања лица у свој нови телефон Pixel 4, могу да кажем да је моја мржња прерасла у презир. Технологија је лоша, али заиста лоша. То је јадан систем за потврду идентитета или намере, сувише је попустљив и увежбава нас да скенирање лица прихватимо као нешто уобичајено. Коначно, технологија препознавања лица која је доступна крајњим корисницима означава крај цивилизације.

Научили су нас да стално тражимо онај мали катанац који нам говори да је веб страница безбедна. Ипак, опасно је ослањати се само на један детаљ. Интернет кориснике су научили да о безбедности на мрежи размишљају на погрешан начин, што их, како стручњаци упозоравају, може учинити осетљивијима на хаковање и сајбер-нападе. Веб сајтови који желе да прикажу своје безбедне акредитиве обично то раде тако што на адресној траци прикажу сличицу катанца, што има за циљ да покаже да веб сајт користи HTTPС{/xа} шифровање. HTTPС{/xа} је много безбеднија верзија протокола за пренос хипертекста (HTTP) који се користи на мрежи да би се учитале странице помоћу хипертекстуалних веза – и постоји да би се пренеле информације између уређаја и омогућило корисницима да уносе и примају информације.

„Фејсбук“ тврди да је прикупљање података својствено начину на који функционише интернет. Интернет није морао бити овакав. Ево једног типичног искуства у дигиталном добу: крећете се по објавама на Фејсбуку или читате чланак на мрежи и изненада вам се сервира реклама толико уско усмерена на пролазно интересовање, тајну жељу или неоткривено здравствено стање да ћете се окренути преко рамена и стрести се питајући се: „Како су знали?“ Док је већина нас научила да се ослободи непријатног осећаја због тих језивих сусрета са рекламама, нови извештај организације Амнести интернешенел ове недеље истиче да морамо престати да прихватамо стање у коме се налазимо и да почнемо да га схватамо онаквим какво заиста јесте: кршење наших људских права „у невиђеном обиму“ које непрестано чине две америчке компаније, „Фејсбук“ и „Гугл“.

Компанија је одлучила да поднесе тужбу против Пентагона пошто је на конкурсу изгубила уносан посао од неколико милијарди долара. Главни мотив Амазона за такав поступак је, како се наводи, Трампова пристрасност, због чега је компанија Microsoft добила уговор за управљање облаком Министарства одбране. Наиме, пројекат JEDI (Joint Enterprise Defense Infrastructure) даје компанији Microsoft зелено светло за управљање инфраструктуром рачунарства у облаку Министарства одбране у следећих десет година. Амазон тврди да је Трампова критика упућена Џефу Безосу, директору компаније, који је истовремено власник Вашингтон поста, утицала на коначни избор Министарства одбране. Компанија намерава да прикаже четири видео садржаја у судском процесу који показују Трампову очигледну нетрпељивост према Амазону и Безосу. Ту је и догађај из Тексаса који је био део Трампове кампање из 2016. године.

Наш мозак је последња граница наше приватности. Изгледа да ће је вештачка интелигенција нарушити. Као што је већини људи познато, повезивање нашег мозга са машинама није више теоријска научна фантастика. Заправо, то би нам могло променити процес комуникације, па чак и увести доба телепатије. Недавна истраживања на пољу стварања интерфејса који ће повезати људе и машине наглашава предности, од лечења менталних болести до способности контролисања објеката, као што су инвалидска колица или протетички удови, умом.
Уз уређаје који су опремљени вештачком интелигенцијом и потенцијално рачунарском снагом квантум рачунара, технологија би могла когнитивно да еманципује милионе, ако не и милијарде људи широм света. Технологије мождано-компјутерског интерфејса које покреће вештачка интелигенција могу људе да направе паметнијим тако што ће им помоћи да доносе паметније одлуке, унапреде радну меморију и ефикасније обрађују већи број података.