Теме семинара 2021

Проф. др Иван Елезовић, Рачунарски факултет

Презентација има за циљ да представи тему сонограма тј. како музичка технологија може садржати практичан аспект а истовремено одређујући свестраност у смислу прилагођавања неких других музичких дисциплина као сто је теорија музике у функцији музичке технологије. Поред тога, презентација успоставља начине и везу између практичних и теоријских савремених техника које се употребљавају ради манипулације звучног спектрума у циљу професионалне презентације радијских као и телевизијских репортажа. Презентација исто тако разбија предрасуде о монтажи звука кроз спектрални графикон који садрзи знатно детаљнији визуелни приказ аудио садржаја.

Проф. др Маја Лутовац, Рачунарски факултет

На предавању ће бити рећи о технологијама које се примењују за развој апликација на Андроид базираним уређајима, укључујући Андроид мобилне телефоне и Андроид ТВ. Након уводног дела, где ће бити речи о врсти Андроид уређаја, као и њиховом развоју и усавршавању кроз историју, биће описан Андроид софтверски стек, основни појмови и елементи који се користе приликом развоја Андроид апликација, као и алат Андроид Студио. Биће описан сам процес развоја Андроид апликација. Затим ће бити приказана структура једног Андроид пројекта и у оквиру тога описани значајни фајлови које се користе приликом имплементације. Приказаћемо изглед Андроид емулатора који се могу користити током развоја и тестирања, као и пример једне Андроид апликације.

Игор Цигановић, Рачунарски факултет

Написаћемо бота у језику Пајтон који управља играчем тако да стигне до одређене дестинације користећи путању уцртану на мапи. Затим ћемо укратко видети примере алгоритама надгледаног учења и ојачаног учења.

Петар Првуловић, Рачунарски факултет

Тема излагања су искуства из прве руке о фриленс начину рада и животном стилу. Говорићемо о томе шта је фриленс, како и зашто постати фриленсер и како се одржати у том свету. Направићемо осврт и на актуелну тему регулисања пореске обавезе за фриленсере и објаснити који начини постоје да фриленсер легално послује.

Проф. др Младен Станојевић, Рачунарски факултет

Роботика данас представља једну од најдинамичнији грана рачунарских наука, при чему нови роботи све успешније репродукују различите људске способности. Иако се сматра да је роботика почела да се развија у 20. веку, почетке развоја треба тражити много раније у радовима Леанарда да Винчија у 15. веку, развоју механичких лутака у Јапану (17.-19. век), малог писара (18. век) или човека на пару (19. век). Међутим, интензиван развој роботике је заправо започео тек у другој половини 20. века са развојем технологије и рачунара. Од тада роботи почињу да налазе своју примену у готово у свим областима људског деловања, почевши од примене у домаћинству, медицини, индустрији, опасним ситуацијама и окружењима, грађевини, пољопривреди, војсци, итд.

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити изложено неколико приступа за развој вештачке интелигенције која може да игра различите игре. Ова област је веома интересантна и још увек релевантна, иако се на њој ради већ више од 50 година. Анализираће се алгоритми за играње игара попут X-О, шаха и гоа. Биће дискутовано како ови алгоритми могу да се примене у другим областима, и како изгледа будућност развоја вештачке интелигенције уопштено.

Ана Марковић, Рачунарски факултет

На предавању ће бити приказан један једноставан релациони модел базе података. Модел ће бити прошириван током предавања. Слушаоци ће бити спроведени кроз све фазе развоја базе података: концептуално моделовање, логичко моделовање, физичко моделовање и генерисање кода. Биће објашњени концепти. База ће бити подигнута на удаљен сервер како би слушаоци видели примењивост приступа у пракси.

Проф. др Невена Марић, Рачунарски факултет

Да ли је иједна људска активност потпуно предвидива или увек постоји и ефекат случајности? Да би моделовали и проучавали различите области људског и не-људског деловања углавном морамо да урачунамо тај ефекат. То се изводи на различите начине када се праве рачун(ар)ски модели од финансија до медицине и стотина других области. Причаћемо о томе како да симулирамо случајне догадјаје на рачунару и колико су онда они заправо случајни.

Филип Топузовић, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са основним начелима савременог дизајна корисничког интерфеја и развоја интерактивних прототипова за потребе мобилних апликација и веб дизајна. Посредством онлајн алата за брзи развој прототипова Фигма, учесници ће имати прилику да развију интерактивни визуелни концепт мобилне апликације и да се упознају са кључним дизајнерским принципима као што су хијерархија, динамика, контраст, употребљивост и приступачност. Развијена решења ће се у реалном времену тестирати на мобилним уређајима учесника, пружајући им могућност да се на непосредан начин упознају са процесом рада у индустрији дизајна.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику Ц. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета.

Немања Величковић, Видеоболт

У оквиру презентације биће описана потреба уводјења девопс алата како би се олакшала интеграција тимова и процес рада, као и примери техничких изазова и решења.

Дејан Пектер, Нордеус

Ускоро...


Теме семинара 2019

Никола Крстић, Рачунарски факултет

Да ли сте се икад запитали како уредјаји око нас функционишу? Шта је потребно и колико је компликовано направити нешто што може да нам користи? Или сте евентуално хтели да покренете напреднији хардверски пројекат? Ту долази мехатроника, као синергија различитих инжењерских области углавном неопходних да би се од идеје дошло до реализације. Кроз ово предавање појаснићемо шта је све потребно мехатроничару да би развио свој пројекат, уз занимљиве примере.

Microsoft Development Centar Serbia

Учесници семинара ће имати прилику да се боље упознају са MDCS, погледају просторије и попричају са програмерима у једној од водећих светских ИТ компанија.

Милан Томић, Рачунарски факултет

Основни изазови у чувању података. Употреба ДНК за чување података - опис, предности и недостаци досадашњих приступа. Примери успешне употребе ДНК за чување података. Актуелни проблеми.

Миљана Јовановић, Рачунарски факултет

Шта су сигнали и како их представљамо? Шта је дигитализација сигнала? Појам и значај спектра.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Како направити добру апликацију? Да ли је изглед (интерфејс) од кључне важности? Преглед опште познатих апликација и шта у њима не ваља (пример Јандекс апликације, бус плус у аутобусима). Која су општа правила за мобилне апликације, употреба боја, позиција менија. Шта је кључно за оптимизацију веб сајтова - општи примери SEO.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Електронско пословање се реализује помоћу неколико технологија где се подаци преносе путем Интернета кроз www сервис, e-mail или специјализоване апликације. Најчешћи вид заштите у апликацијама електронског пословања је криптографска заштита у оквиру TLS (Transpor Layer Security) протокола. У оквиру предавања ћемо се упознати са начином рада TLS протокола. Такође, представићемо анализу сигурности неких сервиса за електронско банкарство, као и анализу сигурности на друштвеним мрежама.

Филип Кнежевић, Орион телеком

Freelance могућности за младе на Upwork платформи. Искуство особе која је успела да се пробије поред јаке конкуренције. Зашто freelance? Како почети? Корисни савети у изради профила и комуникацији за клијентима.

Проф. Мр Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија. 

др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Сазнајте шта се све налази у невидљивом простору које нас окружује. Разни сигнали у виду таласа се налази свуда у нашој околини. Сада, уз помоћ технологије можемо видети како они изгледају а можда и сазнати шта раде. Због своје природе ширења, овакав пренос сигнала је прилично несигуран када је потребно пренети неку поверљиву информацију. Показаћемо колико је потенцијално угрожена информација у јавном ресурсу као што је ваздух.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

По чему се суштински разликују основне парадигме програмирања? Који су то програмски језици типични представници сваке од парадигми и како се у савременим програмским језицима на успешан начин мешају ови, на изглед потпуно различити приступи програмирању.  

Богдана Стамболовић, Рачунарски факултет

Дизајн система на Arduino Uno развојној плочи. Интерактивна радионица у којој ће ученици имати прилику да се опробају у прављењу исистема са мноштвом лампица, тастера, обртника и многиих других интерактивних компоненти, као и да свој систем програмирају у C програмском језику.

Проф. др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Пут од добре идеје од успешног решења све чешће води преко стартапа. На том путу сусрећемо разне необичности: његово височанство прототип, лукаво хаковање раста, смело пивотирање, генијалну дисруптивност и заносан ризичан капитал. Испут налећемо на пич, сид и ипо, са којима се боримо на све или ништа... На предавању ће бити објашњени сви ови нови концепти. Анализираће се како стартапи мењају свакодневни рад у рачунарству и шире, али и које су то често занемариване мане доба стартапа. 

Проф. др Стеван Милинковић, Рачунарски факултет

Свуда у свету, па и у Србији, велике софтверске компаније плаћају добре програмере износима који вишеструко премашују просечне зараде. Због чега они то толико плаћају? Шта програмери морају да знају да би били препознати као добри програмери? Како постати добар програмер? То су питања на која ћемо покушати да пружимо одговор у предавању „Како постати (заиста) добар програмер“.

Петар Кордић, Ликес&Цоокиес

Бити присутан на друштвеним мрежама из угла фирми. Како одредити која је циљна група и где се она налази. Како се оглашавати на друштвеним мрежама Facebook, Instagram, Linkedin у 2019 години.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2020

Списак могућих тема за RAF IT Days 2020

Милош Раденковић, Рачунарски факултет

Биће представљене карактеристике Ruby програмског језика, његове специфичности, и занимљивости које су могуће. Упоредо са самим језиком биће направљен кратак осврт на интерпретерске језике, типове података и објектно оријентисано програмирање.

Др Бојана Димић Сурла, Рачунарски факултет

Учесници радионице ће се упознати са РАФ курсом из програмирања на порталу Петља. Радионица ће покрити неколико основних тема из програмирања као што су типови података и променљиве, комуникација преко системског улаза и излаза, оператори и наредбе гранања и петље. Кроз израду задатака упознаћемо се са целим поступком реализације програма преко припреме, анализе, алгоритамског начина размишљања до имплементације мањих програма у програмском језику C. Сваки програм ће моћи аутоматски да се тестира онлајн на порталу Петља у оквиру курса Рачунарског факултета. 

Др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

У оквиру предавања представићемо најпопуларније софтверске пакете за обраду сигнала као што су Matlab и Octave. Видећемо и неколико примера обраде сигнала у популарним програмским језицима као што је Python. Потом ћемо се упознати са софтверским пакетом MatDeck. MatDeck омогућује обраду сигнала уз могућност програмирања, едитовања текста и визуелног приказа резултата. MatDeck је посебно прилагођен за аквизицију података уз примену хардверских картица познатих светских произвођача као што су ICP DAS, Advantech, Labjack. У оквиру предавања упознаћемо се са илустративним примерима употребе.

Др Миланка Гардашевић Филиповић, Рачунарски факултет

 У оквиру предавања, осим историјског осврта на неке занимљивости у математици, биће речи о основним појмовима у линеарној алгебри-векторима и матрицама, као и њиховој вези са рачунарском графиком. Да би се разматрао положај неког објекта у простору мора се поставити референтни систем, а то значи да се свака тачка разматрног ентитета дефинише са више од једног податка, па се са бројева прелази на векторе. Основне трансформације попут транслације, скалирања, смицања, рефлексије...веома се једноставно описују матрицама. 

Лазар Карбунар, Рачунарски факултет

Општенаменски и наменски рачунарски системи. Разлика између процесора, микроконтролера. Сврха и предност наменских (embedded) система. Пример једног embedid система, Ардуино платформа. Писање једноставних пример програма за Ардуино платформу 

Немања Радосављевиц, Рачунарски факултет

Милиони блогова и wеб сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду веб сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Др Петар Бојовић, Рачунарски факултет

Наглим развојем Интернет технологија, порастао је и број уређаја који се могу контролисати путем рачунарске мреже и Интернета. Могућност повезивања сензора различитих врста на IP мрежну инфраструктуру дало је могућност даљинског надгледања различитих параметара неког стана. Комбинација са IP управљивим актуаторима (као што је нпр. прекидач) ствара се могућност аутоматизованог управљања процеса у стану. Тако на пример, комбинацијом сензора присуства, и IP прекидача, можемо потпуно аутоматизовати употребу осветљења у неком паметном стану.

Немања Марковић, Рачунарски факултет

Учесници ће се упознати са развојем домаће Гејминг индустрије, сазнаће који све то послови обухватају прављење једне видео игре као и начине на које игре могу да зараде.

Др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет

Компајлер је кључан алат у прављењу софтвера. Сваки програмер треба да зна како компајлер ради, да би могао да програмира брзо и тачно. Главни делови компајлера су скенер, парсер, семантички анализатор, генератор кода и оптимизатор. На предавању ће бити објашњени функција и основе начина рада главних делова компајлера. Приказаће се историјски развој компајлера. Представиће се садашње стање у технологијама за развој компајлера.

Др Јелена Васиљевић, Рачунарски факултет

На овом предавању сазнаћете више о широкој лепези могућности примена алата и метода вештачке интелигенције у дијагностици карцинома и других болести, њиховом лечењу, као и у предикцији ефикасности хемотерапија. Неки од тих алата су неуронске мреже, фрактали и мултифрактали, генетски алгоритми, специјални роботи са применама у хирургији и при разним терапијама у медицини и многи други. Сазнаћете за остварене фантастичне резултате научног истраживања, много пура наградјиване најпрестижнијим наградама где су учествовали у тимовима и студенти РАФ-а.

Др Драгољуб Пилиповић, Рачунарски факултет

Бројеви и бројни системи су основа рачунања а то је базна операција за рачунске машине и уопште за подручје рачунарства. Описаће се следећи бројни системи: египатски, вавилонски, сино-систем, грчки, римски, јеврејски, абџад, ћирилични, индо-арапски.

Др Снежана Поповић, Рачунарски факултет

SQL је скраћеница од Structured Query Language, језика који се користи за комуникацију са релационим базама података. Различити типови апликација користе SQL језик за CRUD операције (убацивање, читање, измену и брисање) над подацима. SQL Injection (SQLi) је тип напада који омогућава извршавање злонамерних SQL наредби. Иако је присутан годинама уназад, SQLi је и даље преовлађујући сигурносни пропуст код веб апликација. Тема предавања су злонамерно коришћење SQL рањивости и начини, да се већ у фази креирања апликација, спрече могућа успешна извршења напада и штетне последице.

Др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

 Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

Када је настала мобилна телефонија и које све системе имамо данас. Када су произведени први мобилни уређаји са навигацијом, камерама, екранима осетљивим на додир. Шта нас чека у будућности.

 Бранко Фулурија, Норедус

Свет у коме данас зивимо јесте заправо свет великих података. Сваког дана се генерише невороватна колицина података у различитм облицима и из многобројних извора. Рачунарство у облаку је концепт дељења рачунарских ресурса преко мреже и пружа појединцима и колективима могћност употребе модерних алата и сервиса који су раније били доступни само највећим компанијама. У овом предавању ћемо закорачити у занимљиви свет великих података и рачунарства у облаку и упознати велики потенцијал комбинације ова два концепта.

 Бојан Ивановић и Илија Дамњановић, Цоминг

У презентацији ће бити речи шта је то ЕРП решење, шта је све то што треба знати о пословном софтверу, које су то предности ЕРП решења у односу на друге софтвере, која је улога ЕРП програмера и консултанта.

 Тамара Радивојевић, Б4Б

 У свету великих предузећа и мултинационалних компанија који послују са мноштвом производа и услуга, на различитим тржиштима, основни циљ је остваривање профита. Искуство је показало да највећи профит остварују компаније које имају способност за боље и адекватније планирање и управљање ресурсима предузећа.

Самим тиме не треба да чуди да се све више пажње у бизнису посвећује информацијама, односно њиховом прикупљању, складиштењу и интерпретацији – нарочито сада када нам напредак у технологији и информационим системима пружа огромне капацитете и могућности рада са истим.

SAP Intelligent enterprise омогућава брзу обраду података у пословне информације уз помоћ савремених информационих технологија које обједињују вештачку интелигенцију, машинско учење, Internet of Things и аналитику. Аутоматизација свакодневног пословања, боља интеракција са купцима и добављачима, брзо прикупљање и обрада података, откривање образаца и предвиђање исхода, представљају темеље SAP Intelligent enterprise.  

Укратко, ово предавање ће пружити увид како информационе технологије утичу на модерно пословање.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2018

Милан Томић, Рачунарски факултет

Како је започео развој аутономних возила? Како аутономна возила раде? Колико су данас развијена аутономна возила и који су актуелни проблеми?

Вукашин Симуновић, GameCredits

Ускоро опширније...

Сергеј Гривцов, GoDaddy

Предавач Сергеј Гривцов, Sr. Manager - Software Development, упознаће учеснике семинара са организацијаом у односу на број људи у инжењеринг тимовима (crum/Project Management и још неке ствари ће бити покривене). Поред предавања биће организован и обилазак компаније.

Проф. др Милош Јовановић, Институт Михаило Пупин, Рачунарски факултет

Шта очекујемо од робота данас? Да ли смо спремни за роботе? Која питања роботи намећу у будућности?

Бранислав Милојковић, Рачунарски факултет

На овом предавању ћемо се упознати са проблемом  вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области. 

Немања Радосављевић, Рачунарски факултет

Милиони блогова и web сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду web сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ништа од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.

Мина Спасић, Program Manager и Наташа Малиновић, Proactive Team, Развојни центар Microsofta у Србији - MDCS

Једно од последњих истраживања компаније Microsoft показује да многе девојчице постају заинтересоване за предмете из области науке, технологије, инжењерства и математике у узрасту око 11.5 година, али да већ око 15. године њихово интересовање за ове тзв. „СТЕМ“ дисциплине драстично опада. Развојни центар Microsofta у Србији у свом тиму има велики број жена које заједно са својим колегама раде на развоју светски признатих пројеката. У оквиру семинара RAF IT DAYS Мина Спасић и Наташа Малиновић из Развојног центра Microsofta у Србији разговараће са учесницима на који начин се девојчице заинтересоване за науку и IT морају интезивније подржавати и подстицати, како би се касније лакше определиле за школовање и професионалну каријеру у СТЕМ дисциплинама.

Проф. др Ненад Малешевић, Рачунарски факултет

Објашњење дизајна као праксе пројектовања за индустријску производњу. Однос дизајна и модерне уметности (уметности индустријског друштва). Савремене одреднице дизајна (дизајн као метамедисјка пракса). Дизајн мултимедија.

Проф. др Бојана Димић Сурла, Ана Марковић, Рачунарски факултет

Шта је наука о подацима? Како се обрађују и како извлачимо корисне информације из великих скупова података? Упознајемо се са основним техникама и принципима науке о подацаима у програмском језику Python, коришћењем библиотеке пандас и алата Jupyter Notebook.

Група асистената и студената, Рачунарски факултет

Ускоро опширније...

Предраг Игњатовић, NetCast

Који све програмерски послови постоје? Какви су стручњаци потребни да би се направио велики пословни софтвер? Како постати експерт у изради информационих система и одакле почети?

Иван Билди, Likes&Cookies

Како пласирати производ на интернету? Какви нас трендови и праксе очекују у 2018. и годинама које су пред нама. Како се оглашавати на друштвеним мрежама: Facebook, Instagram, Google.

Никола Вурдеља, Orion telekom

Monitoring и security решења нове генерације. На предавању ће се причати о начину на који се може пратити једна телекомуникациона мрежа, који алати се користе у мониторинг системима, на који начин се осигурава безбедност мреже.

Игор Мијатовић, Рачунарски факултет

У предавању ће бити речи о историјском развоју "мобилних" - ћелијских система, од прве до четврте генерације. Ко је био др Мартин Купер? Поред осврта на развој система, посебна пажња биће посвећена и самим уређајима. Да ли је развој уређаја (мобилних телефона) пратио развој технологије? Када су се појавили први уређаји са навигацијским системима, са екранима осетљивим на додир? На крају ћемо се позабивити развојем оперативних система за "мобилне" уређаје, као и кратким освртом на то шта нас чека у блиској будућности.

Проф. др Росана Теларовић, Рачунарски факултет

Информационе технологије се баве побољшањем процеса рада у сваком смислу, па су тако нашле примену и у дизајну, архитектури и грађевинарству. Више се не цртају само архитектонски пројекти коришћењем софтвера, већ рачунар контролише и бројне процесе у изградњи, а своје важно место напослетку заузима и у паметним зградама.

Проф. др Ђорђе Бабић, Рачунарски факултет

Софтверски пакети олакшавају рад у многим делатностима, укључујући и научна израчунавања у разним областима. У оквиру овог предавања даће се преглед разних софтверских пакета за научна израчунавања укључујући Maple, Wolphram Mathematica, R language, LabVIEW, MatDeck. У оквиру предавања највише пажње се посвећује Matlab-у, најзаступљенијем софтверском пакету у разним областима. Примери употребе се приказују у пакету отвореног кода Octave.


Организација у односу на број људи у инзењеринг тимовима

Теме семинара 2017

На семинару ће бити организоване две посете водећим IT компанијама у Србији. У питању су MDSC (Microsoft Development Centar Serbia) и GoDaddy. Учесници ће имати прилике да се боље упознају са радом у IT индустрији, упознају инжењере који су само пар година старији од њих и стекну слику о томе како изгледа радити као IT стручњак у Србији.
Виртуелна Реалност: Cardboard, Daydream и шта нас чека.
Практична демонстрација кримповања UTP кабла, категорије 5е. Употреба кримп-клешта и тестера.
Кратак историјски преглед начина сакривања порука тако да не изазову пажњу, физичка стеганографија. Осврт на неке технике дигиталне стеганографије и практични примери сакривања порука у мултимедијалним фајловима.
Аудиторијум ће се упознати са интердисциплинарним приступима дизајну, те са дизајном као метамедисјком праксом. Иницираћемо критичку расправу појмова попут: „уметност“, „мода“, „лепо“, „корисно“ итд, и то на основу анализе референци из домена ликовне уметности, графичког дизајна, филма и фотографије.
Криптографија, или шифровање, је научна дисциплина која се бави тајним писањем и преносом информација. Једна од најпопуларнијих метода заштите тајности, али и аутентичности података засновавана је на асиметричном алгоритму RSA. Овај алгоритам користи два кључа, јавни који је доступан свим учесницима у коминикацији, и приватни који је скривен од осталих учесника у комуникацији, али је математички повезан са јавним. Сигурност RSA алгоритма се огледа у сложености факторизације великих бројева на просте чиниоце. Полазници ће се упознати на занимљив начин са применом простих бројева, биће им илустровани начини шифровања и дешифровања, као и софтверска симулација RSA алгоритма.
Машинско учење је област вештачке интелигенције које данас има највећу практичну примену. Неке од примена су препознавање руком писаног текста, препознавање лица, разумевање језика, детекција спамова и ризичних банкарских трансакција. Откривамо неке од техника којима се реализују програми који имају способност да “науче” како да решавају ове проблеме.
Шта све можемо да урадимо у Word-u и Excel-u, а никад нам нико није показао. Прављење форми, циркуларних писама и употреба формула, обрада података.
SEO (Search Engine Optimization) представља скуп метода и техника, које олакшавају машинама за претраживање (Google, Bing, Yandex и друге) да категоризују, индексирају, пронађу и рангирају веб садржаје. Последњих година, очекивана активност SEO је семантичко означавање веб страна, допуном појмовима који описују садржај стране и који се уписују у изворни кôд саме стране. Google и друге машине за претраживање могу да користе уписане семантичке податке да би садржај веб стране боље индексирале и да би га креативније представиле у резултатима претраге, користећи: Rich Cards, Breadcrumbs, или Sitelinks Search Box. Фокус предавања је на употреби JSON-LD формата и речника Schema.org за уграђивање семантичких, структуираних података у веб стране.{Примена микроконтролера у савременим наменским системима, Душан Обрадовић, Рачунарски факултет} Предавања о развојним платформама микроконтролера. У питању су Arduino, Raspberry pi, ARM архитектура и друго. Имају разнолику практицну примену и згодни су за поцетнике да се упознају са концептом програмирања микроконтролера. {слидерПримери програма за предиктивну аналитику, др Душан Вујошевић, Рачунарски факултет}Предиктивна аналитика је узбудљива област која комбинује технике из домена као што су статистика закључивања, вештачка интелигенција, дејта мајнинг и обрада великих података. На предавању ће бити приказано неколико програма развијених за потребе предиктивне аналитике.
Није могуће утврдити када су тачно људи почели да користе дијаграме, које данас називамо графовима, за сликовит опис проблема. Према неким изворима, 1936. година, када је Denes Konig објавио монографију Теорија коначних и бесконачних графова, може се сматрати тренутком заснивања теорије графова као самосталне математичке дисциплине. Тада је термин граф ушао у општу употребу, и тада почињу прва интензивнија истаживања у овој области која су допринела да граф од помоћног цртежа постане један од основних математичких појмова. Еластичност и адаптивност апарата теорије графова омогућава да се бројни проблеми у најразличитијим научним дисциплинама решавају одређеним графовским техникама. Тако графове сусрећемо у хемији, физици, биологији, социологији и рачунарству. Примена теорије графова и њених метода заузима значајно место у и теорији електричних кола, теорији коначних аутомата, операционом истаживању, и слично. На предавању ће, између осталог, бити речи о неким од најстаријих познатих проблема који су у вези са графовима, као што су проблем кенигсбершких мостова, проблем осам дама, проблем четири боје и неки проблеми пребројавања графова. Елементи теорије графова биће повезани са другим математичким дисциплинама, односно објектима, као што су бинарне релације, функције, исказне формуле, Хасеови дијаграми, варијације, и друго.
Милиони блогова и web сајтова користе неко од CMS решења као што су WordPress или Joomla. Ово су убедљиво најпопуларније платформе за израду web сајтова. Користе га Yahoo!, Ford, Samsung, New York Times, Sony и многи други. Приказаћемо како основни сајт можете да направите за врло кратко време, а да притом не фали ниста од функционалности које имају сајтови за чији развој је потрошено много више времена.
На овом предавању ћемо се упознати са проблемом  вештачке интелигенције, и видети како се он манифестује у области играња игара. Дискутоваћемо на које све начине играње игара може да се примени на решавање конкретних проблема. Поред дискусије, биће описани неки од најсавременијих алгоритама који се примењују у овој области. 
Однос робота и људи у будућности. Могу ли роботи да исказују емоције. Како роботи могу да препознају емоције код човека. Шта су у ствари емоције и зашто је важно да машина препознаје и прилагођава себе емоцијама људи.
Тема „Предрачунарско доба и технике рачунања“ се бави људским потребама за рачунањем, најранијим областима са применом рачунања и првом, мануелном ером у тој области. Преко направа каве су abacus, logaritmar ili šiber, logaritamske tablice, te metoda za otklanjanje grubih grešaka računanja, prezentacija vodi sve do pojave prvog mehaničkog kalkulatora iz 1623. godine.
Kako napraviti cloud veb aplikaciju od početka, koristeći moderne jezike i alate Spring, Angular, MongoDB. Ceo proizvod zatim leti u oblake na NetCast klaud odakle je dostupan svim korisnicima širom sveta.
Opis teme: uvod o Nordeusu, proces pravljenja igara - od skice do krajnjeg proizvoda, usmerenje - koji profili ljudi učestvuju u procesu pravljenja igara, vrednost praktičnog iskustva u toku školovanja.


Teme seminara 2016

 


Učenici uče kako se alfanumerički karakteri mogu upotrebiti za kodovanje tekstova u cilju zabave. U okviru predavanja predstaviće se principi kodovanja, ilustrovaće se pravljenje specifičnog koda sa ograničenim brojem simbola. Biće objašnjeno kako rade prosti simetrični kodovi, i kako se mogu razbiti. U okviru predavanja biće prikazane i objašnjene animacije poznatih istorijski algoritama šifrovanja kao što su mašina Enigma, и DES шифарски поступак.

Вештачка интелигенција као област истраживања постоји исто толико дуго колико и рачунарска наука. Силни помаци су направљени од њеног настанка, али још увек нисмо дошли до машина која се понашају идентично као људи. На предавању ће бити дискусије о томе како можемо да дефинишемо вештачку интелигенцију, који су централни проблеми вештачке интелигенције, и погледаћемо конкретне примере вештачке интелигенције у акцији, конкретно, у игрању античке кинеске игре go. Ова игра ће се показати као тренутно једна од најинтересантнијих арена за борбу између човека и машине.

Излажу се принципи и карактеристике дигиталних комуникационих система. Посебно су анализиране основне теореме у дигиталним комуникацијама. Разматрају се ограничења и изазови која намећу дигиталне комуникације, са гледишта теорије информација и физичке тачке гледишта.

Представићемо како изгледа архитектура једног стандардног студија за визуелне  ефекте (VFX), с аспекта софтвера и хардвера. Показаћемо како најновије технологије попут GPU процесирања, cloud computing-аи машинског учења могу да се примене у VFX индустрији, а затим ћемо се осврнути на разлике измедју next gen видео игара и филмских ефеката, њихове сличности и међусобне утицаје.

Предавање на тему Game Development, а присутни учесници ће моћи да чују о развоју игара некада и сада и како се то ради у компанији Nordeusu.

Кратак увод у рачунарске мреже и симулација комуникације између умрежених уређаја. Конфигурација и тестирање виртуелне рачунарске мреже у симулатору.


Рачунарско инжењерство (Computer Engineering) обухвата области рачунарског хардвера и софтвера, пројектовања и имплементације рачунарских мрежа, интеграције хардвера и софтвера. Пројектовање и програмирање паралелних, дистрибуираних и система специјалне намене, мобилних система и сервиса, као и пројектовања система са уграђеним рачунарима су савремени правци динамичног развоја рачунарског инжењерства.

Кратак историјски преглед начина сакривања порука тако да не изазову пажњу, физичка стеганографија. Осврт на неке технике дигиталне стеганографије и практични примери сакривања порука у мултимедијалним фајловима.

Роботи данас и сутра. Колико смо далеко од персоналних робота. Колико је робот сличан човеку. Може ли робот да науди човеку. Треба ли се плашити робота. Има ли питања без одговора у роботици.

Сазнајте шта се све налази у невидљивом простору које нас окружује. Разни сигнали у виду таласа се налази свуда у нашој околини. Сада, уз помоћ технологије можемо видети како они изгледају а можда и сазнати шта раде. Због своје природе ширења, овакав пренос сигнала је прилично несигуран када је потребно пренети неку поверљиву информацију. Показаћемо колико је потенцијално угрожена информација у јавном ресурсу као сто је ваздух.

Уводни курс у Ц++ кроз практичан рад на БубблеБее сајту.

Брзо решавање комплексних проблема у Wordu и Excelu, употреба Mailings-а и форми, повезивање докумената.

"Семантичко означавање" је стандардни начин да се означи садржај интернет страна на начин да га машине (роботи, паукови) могу разумети. Када web стране садрже семантички означене податке, Google и друге машине за претраживање могу да користе те податке да индексирају садржај боље, и представе их на видљивији начин у резултатима претраге, на пример, преко Rich Snippets, Breadcrumbs, или Sitelinks Search Box-а. Фокус предавања је на употреби MicroData и JSON-LD формата за семантичко означавање web страна.

Принципи рачунарског препознавања говора зависно и независно од говорника. Моделовање говора. Дигитализација и обрада акустичког сигнала. Вектори својстава акустичког.

Кроз примере из историје и личне праксе приближићемо учесницима семинара различите могућности приступа медију фотографије и њеној употреби зависно од контекста у ком се користи. Обухватићемо различита поља од портрета и моде у комерцијалној и нарученој фотографији до тзв. уметничке фотографије и различитих начина репрезентације. У том смислу дотаћићемо се и шире тематске целине штампаних и дигиталних медија где фотографија заузима веома важно место. Најзад, акценат на предавању ће бити на истицању могућности промишљања кроз медиј фотографије и употреби фотографије као алата при истраживању тема од ширег друштвеног значаја.

Поглед на једну од најзанимљивијих и најдинамичнијих грана ИТ-а, која већ преко 50 година нуди нова искуства све широј публици и гура технологију напријед. Анализа хардвера и техника програмирања кроз генерације и шта можемо научити из сваке, које су иновације довеле графику, звук и интеракцију до данашњег нивоа, и куда ће даље отићи у будућности.

Синтагма „Рачунарски дизајн“ означава све рачунарске праксе пројектовања за графичку производњу, као и праксе креирања интерактивних рачунарских медија у чијим је основама дигитална фотографија, илустрација или анимација. Аудиторијум ће се упознати са интердисциплинарним приступима дизајну, те са дизајном као метамедисјком праксом. Иницираћемо критичку расправу појмова попут: „уметност“, „мода“, „лепо“, „корисно“ итд, и то на основу анализе референци из домена ликовне уметности, графичког дизајна, филма и фотографије.

Да би се нешто урадило квалитетно потребно је пуно времена, веома често то време није доступно. Како се борити са овим проблемом као неко ко је почео да се бави развојем софтвера.

Теме семинара RAF IT Days 2015

 

Још чланака...

  1. Теме семинара 2015

© 2010-2020 RAF IT Days  mail-flag-png-image-69223 Instagram twitter