Европска унија и колачићи

Европска унија покушава да поправи ужасан процес давања сагласности за коришћење колачића, али такав досадни механизам представља међународни проблем.

За многе кориснике интернета у Европској унији процес давања сагласности за коришћење колачића представљај отежавајуће и незаобилазно искуство приликом прегледања интернет страница. Обавештења која траже од корисника да пристане на праћење приликом прве посете веб-локацији уведена су 2018. године као део Опште уредбе о заштити података личности (GDPR). Међутим, та обавештења су често веома лоше срочена или их је немогуће одбити. У настојању да сагласност о коришћењу колачића постане усаглашенија, Европска унија је ове недеље објавила ажуриране смернице у којима забрањује нека од најгорих тумачења процедура које се користе.

Највећа промена је укидање обавештења о колачићима која покривају цео садржај и, према томе, омогућавају његово прегледање само ако дате сагласност за њихово прикупљање. Основни смисао увођења правила о давању сагласности за колачиће је да се корисницима омогући да слободно изаберу да ли ће се њихови подаци прикупљати или не за, рецимо, циљано оглашавање, поред много чега другог. Међутим, као што Европска унија напомиње, ако веб-локација „постави текст који ће спречити корисника да види садржај, а омогућиће му да види само захтев за прихватање колачића“ то „не представља ваљану сагласност“ јер кориснику „није омогућен одговарајући избор“. Дакле: нема више обавештења о колачићима који у потпуности покривају садржај.

Још једна велика промена спречиће интернет-странице да тумаче чак и најосновнију интеракцију као сагласност. Неки добављачи веб-локација, на пример, тумаче једноставно померање по страници као слагање са њиховим смерницама за праћење. Европска унија сматра да је такав став бесмислен и напомиње да, ако померање по страници представља давање сагласности, онда се такав поступак може користити и за повлачење сагласности. Пошто веб-локације никако не могу да разликују те две намере, коришћење померања или кретања по страници као знака да је корисник сагласан са прикупљањем колачића је бесмислено. Те смернице показују да је Европска унија свесна проблема које има њен процес слагања са прикупљањем колачића, али треба одмах напоменути да људи којима такви механизми стварају главобоље (и то не само они који живе у Европи, јер сајтови често усвајају GDPR прописе у иностранству како би уштедели време или из претераног опреза) не би требало да очекују да ће се такве промене брзо спровести.

За почетак, то су само смернице за обликовање процедура у свакој појединачној држави чланици. Европска унија доноси законе, али на државама чланицама је да их спроводе. Истраживање показује да веб-локације избегавају доследну примену важећих закона о пристанку на колачиће и да је спровођење правила у најбољем случају минимално. Штавише, поред обавештења о колачићима које покрива цео садржај и тако збуни и превари корисника да кликне на „слажем се“, постоји много других поступака који се користе. Читав низ такозваних тамних образаца – збуњујуће дизајнирани избори у корисничком интерфејсу – могу заварати и натерати кориснике да ураде оно што нису желели. Врло су разнолики и крећу се од унапред означених поља и компликованих менија до тога да једноставно никада не објасне који се колачићи за праћење постављају на нечији рачунар. Једно недавно истраживање показало је да само 11 процената механизама за давање сагласности за колачиће „испуњава минималне захтеве (европског закона)“.

Уз све наведене проблеме, проћи ће још неко време док се не утврде механизми за давање сагласности за колачића, ако се то уопште и оствари. Ипак, надамо се да је укидање обавештења о колачићима који покривају цео садржај први корак у добром смеру.

ПРОРАЧУН ИЗНОСА ЗА ПЛАЋАЊЕ

Датум: 05.07.2020

Курс НБС евра на данашњи дан: 117.58

динара

Динарски износ *