Компанија „Гугл“ је технолошки гигант у непрестаној борби за опстанак

Прича о траци са алаткама (енгл. Тоолбар), Chrome-у и Androidу – или о три покушаја компаније да опстане у свету који се брзо мења. Данас нам можда изгледа да су моћ и успех компаније били неизбежни – захваљујући Ларију Пејџу и Сергеју Брину који су провалили кôд за претраживање – али истина је сасвим другачија. Компанија је створена усред ратног стања почетком миленијума и трпела је све хирове „Мајкрософта“, технолошког голијата чији је Internet Explorer био инсталиран на 90 процената свих рачунара у то време и у суштини је контролисао приступ већине људи Гугл претраживачу. Иако је компанија добила ту битку, од тада се стално суочава са новим изазовима. У другој епизоди подкаста Land of the Giants: The Google Empire, који се састоји од седам делова и описује успон компаније до глобалног гиганта – истражујемо како је компанија „Гугл“, коју тренутно туже Министарство правде и неколико државних тужилаца због непоштовања закона о конкуренцији, морала да се бори током целог свог постојања да би опстала.

Компанија је успела да заузме високи положај захваљујући сталној усредсређености на борбу за опстанак. Прво се тешком муком изборила да постане значајан чинилац у развоју савремених технологија да би, кончано, преузела доминацију у областима, као што су претраживање и оперативни системи за мобилне уређаје. Првобитни страх компаније од неуспеха и даље се огледа у многим њеним садашњим одлукама, рецимо, када је платила својим конкурентима (као што је „Епл“) да у својим оперативним системима поставе Гугл претраживач као подразумевани или кад резултате претраживања попуњава својим производима. „Гуглова“ прича о преживљавању почиње у време кад је Internet Explorer доминантно владао, а компанија „Мајкрософт“ могла једноставно да уклони Гугл, који је тада био подразумевани претраживач њеног прегледача. У то време, нисте уносили појмове које претражујете у адресну траку прегледача. Да бисте претраживали уз помоћ Гугла, морали сте да унесете www.гоогле.цом у адресну траку или да притиснете дугме SEARCH у прегледачу (што вас је доводило до Гуглове интернет странице). Компанија „Мајкрософт“ је могла, да је то желела, да направи сопствени претраживач и да га постави као подразумевани или је могла да омогући претраживање из адресне траке помоћу неког другог претраживача. Да је компанија урадила тако нешто, то би вероватно био крај „Гугла“. Компанија је знала да јој је потребно заобилазно решење.

То заобилазно решење је била Гуглова трака са алаткама, односно, проширење прегледача које је додало Гуглову траку за претраживање одмах испод адресне траке прегледача. Само неколико година касније, стотине милиона људи су користили траку са алаткама, захваљујући, у великој мери, томе што је компанија потписала уговоре о дистрибуцији са компанијама, као што је Адобе, да проширење додају у своје инсталационе пакете, као и због тога што је трака са алаткама била једноставна за коришћење. Компанија „Гугл“ је, на тренутак, помислила да је решила проблем. Међутим, кад је почела да развија и друге програме засноване на интернету који ће постати основни производи – електронска пошта (Gmail), документи и календар – сама помисао да би могла да дозволи некој другој компанији – у овом случају конкуренту „Мајкрософту“ – да контролише искуство људи на мрежи није уопште била пријатна. Видела је да „Мајкрософт“ развија свој претраживач, прво назван Live Search, а потом Бинг и схватила да се не може ослонити само на своју траку са алаткама да би подстакла људе да користе Гугл претраживач уместо неког другог. Компанији је био потребан сопствени прегледач. Тако је настао Chrome.

Chrome је нагло постигао успех јер је био брз, једноставан и лак за употребу, али и због тога што је компанија користила сличне уговоре о дистрибуцији као и за траку са алаткама. Иако је успех Chrome прегледача био задивљујући – данас се користи на највећем броју стоних рачунара – ипак је донео само тренутно олакшање. Чим се Chrome устоличио на стоним рачунарима, почела је револуција мобилних уређаја, тако да се компанија „Гугл“ још једном нашла у сасвим новим околностима. Није желела да нека друга компанија – у овом случају „Мајкрософт“ или „Епл“ – контролише како људи приступају мрежи или њеним производима помоћу телефона или других мобилних уређаја. Компанија је исто тако знала да ће имати користи од одређене стандардизације мобилног интернета. Такав став је постао темељ за појаву мобилног оперативног система Android. Преузела га је 2005. године и развијала га унутар својих постројења. Оперативни систем данас покреће скоро 85 процената свих мобилних телефона на свету, што значи да је Гугл за већину људи пут до интернета, а не тек веб-страница до које се крећете да бисте нешто пронашли.

Без Androidа и Chrome прегледача, „Гугл“ би вероватно била сасвим безначајна компанија или би је конкуренти одавно уништили. Свака битка је довела „Гугл“, некада јадни стартап који покушава да избегне „Мајкрософтов“ убитачни ударац, до висина на којима је данас, односно, на врх технолошког света, али и до оптужби да је сувише велика компанија и да незаконито гуши конкуренцију. 

ПРОРАЧУН ИЗНОСА ЗА ПЛАЋАЊЕ

Датум: 06.05.2021

Курс НБС евра на данашњи дан: 117.58

динара

Динарски износ *