„Еплов“ план скенирања слика омогућиће владама улазак у паметне телефоне

Скенирање корисничког садржаја, како се технологија назива, заиста би требало сматрати прислушкивањем и, у складу с тим, требало би га законски регулисати. Вековима је шифровање било искључиво у домену државних институција. Онда су, 1976. године, Витфилд Дифи и Мартин Хелман осмислили практичну методу за успостављање заједничког тајног кључа преко аутентификованог (али не и поверљивог) комуникационог канала без употребе претходно дељене тајне. Следеће године, три научника са MIT-а – Рон Ривест, Ади Шамир и Леонард Адлеман – смислили су RSA алгоритам (назван по њиховим иницијалима) за његову имплементацију. Био је то почетак криптографије помоћу јавног кључа, бар у јавном домену.

Државним органима се такав развој догађаја није свидео од самог почетка. Још мање им се свидело кад је Фил Зимерман, 1991. године направио софтвер Pretty Good Privacy (PGP) за потписивање, шифровање и дешифровање текстова, е-порука, датотека и других ствари. PGP је омогућио великом броју обичних грађана – или, у сваком случају, оних штреберскијих – да убаце своје електронске комуникације у коверту коју ни најмоћнија држава није могла да отвори. У ствари, америчка влада је била толико разјарена Зимермановим радом да је PGP дефинисала као оружје, што је значило да је његов извоз у земље Варшавског пакта био сматран кривичним делом. (Хладни рат је тада још био релативно врућ.)

Током четири деценије које су од тада прошле, долазило је до сукоба између жеље грађана да омогуће комуникације које државне и друге агенције не могу да прочитају и жеље тих агенција да их прочитају. После 11. септембра, који је државама дао сва права да њушкају о свему што људи раде на интернету и експлозији комуникације путем интернета, а од 2007. године, и помоћу паметних телефона, тај сукоб се заоштравао. Током година Клинтоновог мандата, америчке власти су покушавале (и нису успеле) да обезбеде да сви електронски уређаји имају тајни задњи улаз, а после Сноуденовог открића 2013. године, извршен је притисак на интернет компаније да понуде шифровање с једног краја на други за комуникацију корисника, што би онемогућило безбедносним службама или самим технолошким компанијама да имају увид у садржај тих комуникација. Тада је дошло да прилично кризне ситуације између технолошких компанија које су омогућиле тајност комуникације путем шифровања и агенција за спровођење закона и очување безбедности које нису могле да приступе доказима на које су имале легитимно право.

У августу, компанија „Епл“ је одлучила да у том „заштитном зиду“ направи мали пролаз. Наиме, најавила је да ће свом оперативном систему iOS додати нове функције које ће водити борбу против сексуалне експлоатације деце и дистрибуције слика злостављања. Најконтроверзнија мера коју компанија уводи је скенирање фотографија на iPhone-у, њихово упоређивање са базом познатих материјала о сексуалном злостављању деце (CSAM) и обавештавању компаније ако се пронађе подударност. Та технологија је позната као цлиент-сиде сцаннинг – CSS, односно скенирање садржаја корисника. Моћне снаге у влади и технолошкој индустрији сада снажно лобирају да CSS систем постане обавезан на свим паметним телефонима. Они тврде да би увођење CSS система омогућило јасну анализу података на уређају (тј. пре него што их шифрира апликација као што су WхатсАпп или иМессаге), што би било много једноставније од слабљења шифрирања или давања кључева агенцијама за спровођење закона. Ако би се утврдило постојање тражених информација и, потенцијално, њихов извор, то би било пријављено споменутим агенцијама. У супротном, тек би мало или нимало података било прикупљено са уређаја корисника.

Они који заговарају увођење таквог система кажу да је би он задовољио стандарде свих у том процесу. Пружио би решење за дебату о шифровању и јавној безбедности обезбеђујући приватност (неометано шифровање с једног краја на други), а с друге стране, могућност успешног истраживања озбиљног злочина. Које би се замерке могле навести? Многобројне, каже научни рад неких од водећих светских стручњака за рачунарску безбедност објављен прошле недеље. Главни циљ лобирања је да се софтвер за скенирање инсталира на све паметне телефоне, уместо да се тајно инсталира на уређаје осумњичених или, по судском налогу, на уређаје бивших преступника. Такво универзално коришћење система угрозило би безбедност грађана који поштују законе, као и оних који их не поштују. Иако систем и даље дозвољава шифровање с једног краја на други, проблем ипак постоји јер је порука већ скенирана због одређеног садржаја пре него што је послата. Исто тако, иако „Еплова“ примена технологије једноставно скенира слике, шта би одређене политичке режиме могло да спречи да скенирају текст у потрази за одређеним именима , политичким ставовима, изјавама…

У суштини, CSS је технологија која се користи за оно што се у свету безбедности назива „масовним пресретањем“. С обзиром на то да би технологија омогућила владиним агенцијама приступ приватном садржају, требало би је сматрати прислушкивањем и у складу с тим правно регулисати. У правним системима у којима је масовно пресретање комуникација већ забрањено, требало би забранити и масовни CSS. С обзиром на развој дигиталне технологије, CSS је само најновији корак у неумољивом упаду надзорних уређаја у наше животе. Тренд који је започео читањем наших е-порука, прешао је на евидентирање наших претраживања и прегледања, рударење наших мрежних активности за стварање профила за циљано оглашавање и коришћење препознавања лица да бисмо могли да уђемо у нашу канцеларију, сада се наставља упадањем у домове преко „паметних“ уређаја који све преносе матичним седиштима у облаку и, ако би се прихватила CSS технологија, многи би имали увид у то шта се налази у нашим џеповима, новчаницима и ташнама. Дакле, за сада је остала заштићена само људска лобања. Не брините, Илон Маск и за то има решење.

ПРОРАЧУН ИЗНОСА ЗА ПЛАЋАЊЕ