Мултимедијални пројекти 2

Циљ и исход предмета

Циљ учења предмета је практична примена алата и поступака обрађених у склопу предмета Мултимедијални пројекти 1 приликом рада на конкретним пројектима. Студенти разумеју како практично да примене различите алате и поступке приликом конкретних задатака из области мултимедијалног дизајна.

Теоријска настава

Теоретска настава подразумева упознавање са међусобним односима слике, покрета, звука, текста и видеа у склопу различитих форми и њиховој примени у склопу различитих медија.

Практична настава

Практична настава подразумева примену алата и поступака обрађених у склопу предмета Мултимедијални пројекти 1 приликом рада на конкретним пројектима и примени овог типа секвенци на телевизији, филму, вебу и проширеним медијима.

Поетике фотографске уметности

Циљ предмета

Циљ предмета је да студенти конципирају и изведу серије фотографија на (понаособ) изабране или задате теме. Циљ је остварење (тражење и успостављање) ауторских метода у медију фотографије, и то на трагу савремених уметничких пракси. Циљ је изналажење целисходне везу између снимања, обраде, класификовања, презентације и дистрибуције фотографија, а према индивидуалним начинима рада.

Исход предмета

Студенти утврђују лекције из теорије фотографије и утврђују начела фотографске праксе. Оспособљавају се за конципирање и поређење фотограских метода. Науче да управљују процесом фотографисања. Науче да фотографију одреде према институцији уметности. Реализују амбијенталне поставке које су најближе контексту савремене уметности. Креирају графичке и интерактивне презентације фотографија (уводе се у проблематику дигиталне дистрибуције).

Садржај предмета

Теоријска настава

Настава почива на расправи поетика савремене уметности. Анализирају се односи фотографије, ликовне уметности, филма и књижевности. Анализирају се проблеми штампе и поставке фотографија (веза фотографске и амбијенталне уметности). Анализирају се начини графичког и мултимедијалног представљања фотографија (фотографија спрам графичког обликовања и веб дизајна).

Практична настава

Кроз практичне вежбе студенти уче како да дефинишу опсег интересовања (тему) те како да утврде сувисле интервале, поступке и алате фотографисања. Посебно, утврђују, упоређују и критикују начине обраде и поставке фотографија.

Веб дизајн

Циљ и исход предмета
 
Циљ предмета је да студенти овладају напредним теоријским и практичним знањима неопходним за имплементацију веб презентација. Студенти поимају кључне аспекте дизајна, развоја и имплементације front-end веб решења. Познају техничке стандарде, софтвере и софтверске језике релевантне за имплементацију таквих решења. Студенти увиђају неопходност и природу сарадње између дизајнера и програмера у развоју комплексних веб презентација и апликација.
 
Теоријска настава
 
Markup језици; Дистинкција између садржаја и презентације; HTML језик; Тагови, атрибути, начини референцирања екстерног кода; CSS језик; Селектори, наслеђивање, форматирање текста, манипулација сликама и линковима, Flexbox и Grid алати за конструкцију layout-а; Превођење дизајна у код; Основе JavaScript језика; Израда сајта у Notepad-у; Израда сајта у Visual Studio Code-у; Мерне јединице на вебу, релативност величине пиксела; Статички и динамички сајтови, CMS платформе; Wordpress платформа; израда веб презентације на Wordpress платформи; Webflow платформа; Израда презентације на Webflow платформи; Типографија, анимација, 3Д графика на вебу; HTML и CSS као алати за дизајн ван веба;
 
Практична настава
 
Кроз практичне вежбе у релевантним софтверима (Figma, Wordpress, Webflow) и кроз програмирање одговарајућих решења (посредством Visual Studio Code окружења) студенти се упознају са различитим изазовима у имплементирању веб презентација.

Квантни рачунари

Циљ и исход предмета

Време квантних рачунара, најсложеније творевине људског ума и технологије, тек долази. Циљ предмета је да обједињујући рачунарство, математику и квантну механику пружи свеобухватни увод у квантне рачунаре фокусирајући се на принципе квантног програмирања и на анализу и дизајн квантних алгоритама. Предмет такође покрива теме као што су квантна криптографија и квантно машинско учење. Успешно завршени курс омогућава разумевање принципа рада квантних рачунара и пружа основу за самосталан дизајн квантних алгоритама и њихову практичну имплементацију.

 

Теоријска настава

• Општи увод у квантне рачунаре. 

• Линеарна алгебра у контексту квантних рачунара. 

• Кубит, квантна капија, кватно коло.

• Квантни асемблер иПајтон библиотеке за квантно програмирање. 

• Елементарна квантна кола и дизајн квантних алгоритама.

• Квантни алгоритми: супергусто кодиранје, квантна телепортација, Гроверови Шоров алгоритам. 

• Квантна криптографија: квантна дистрибуција кључа, ББ84, Б92 и Е91 протоколи. 

• Квантно машинско учење, варијациони квантни класификатор.

 

Практична настава

Преглед елемената квантних кола, програмских језика и софтверских алата за квантне рачунаре.  Имплементација алгоритама описаних у настави: дизајн квантних кола и писање одговарајућег програмског кода у квантном асемблеру и Пајтон програмском језику и тестирање програма на ИБМ квантном облаку. 

Кибернетика

Циљ и исход предмета

Припрема и упознаје студенте са основим појмовима, уводи појам техничких система, увођење појма управљања, појам улаза, појам излаза, појам стабилности. Студент се упознаје и усваја све основне појмове у домену упављања техничким системима. Дефиниција и класификација система, способљавање за развој основних програмских подршки управљачких система. По завршетку курса студент разуме појам техничког система, улазне и излазне величине, параметре система, моделовање система. Оспособљен је за разумевање појма управљања техничким системима и у могућности је да оцени и реализује стабилност система.


Теоријска настава

Упознавање са настанаком и појмом кибернетике. Уводи се појам система и кретање система, Дефинише се стања система, и уводи модел система. Дефинипу се и уводе величине као што су улазне величине система, излазне величине система, стабилност система. Увођење појма управљања системом. Дефинишу се основни управљачки принципи система, мерење улазних и излазних величина. Уводи се појам грешке и мерење грешке. Како грешка утиче на стање система и како се путем грешке управља системом.


Практична настава

Математичка дефиниција стања система. Математичко моделовање система, прости математички модели. Улазне величине, типови, дефиниција. Излазне величине, типови дефиниција. Дефинисање појма грешке и њено одређивање. Како се мери грешка у реалном систему. Управљаењ системом путем минимизације грешке. Основни управљачки закони, ПИД регулатор.

Докторски уметнички пројекат – израда и одбрана дисертације

Циљ предмета

Израдом докторске дисертације студенти стичу научно и уметничко искуство за креативан рад, писање радова у оквиру којих је потребно описати проблематику, спроведене методе и поступке и резулатате до којих се дошло, као и да даје нов уметнички допринос развоју уметности и примени својих истраживања у пракси. Поред тога, циљ израде и одбране докторске дисертације је развијање способности код студената да резултате самосталног рада припреме у погодној форми јавно презентују, као и да одговарају на примедбе и питања у вези задате теме.


Исход предмета

Оспособљавање студената за постизање уметничких способности и академских вештина, развој креативних способности и овладавање специфичним практичним вештинама из тематике докторске дисертације. Студент се такође оспособљава и за самостално решавање теоретских и практичних проблема, разумевање и употребу савремених знања, способност праћења савремених достигнућа, независно и креативно деловање, повезивање знања из различитих области и примену, решавање проблема употребом научних метода, извођење симулација и експерименталних истраживања, престављање и дискусију резулатата истраживања, комуникацију на професионалном нивоу у писању и саопштавању истраживачких резулата кроз писану форму докторске дисертације и њену јавну одбрану.


Садржај предмета

Писање и саопштавање истраживачких резулата у форми докторске дисертације. Студент врши завршну техничку обраду докторске дисертације. Укоричене примерке доставља комисији за оцену и одбрану. Студент усмено брани докторску дисертацију. Поступак јавне одбране докторске дисертације уређује се општим актом Рачунарског факултета у Београду.