Зашто је концепт виртуелних машина доживео толики успех?

Кључна предност виртуелних машина у односу на физичке јесте такозвано партиционисање. Када се размишља о виртуелизацији, обично се мисли на партиционисање. Но, виртуелне машине имају још неколико важних предности, попут изоловања грешака, енкапсулације и независности од хардвера. Партиционисање је подела ресурса једне физичке машине на више оперативних система. Две или више инстанци истог или различитих оперативних система могу бити инсталиране на једној физичкој машини, при чему се за сваку зна колико ресурса јој припада. Изоловање грешака доприноси већој стабилности информационог система. По концепту виртуелизације, грешке софтверске природе на једној машини неће утицати на друге машине. Ако прети загушење једног виртуелног сервера, или се он озбиљније забагује, остали виртуелни сервери и даље ће функционисати као и пре. Енкапсулација је могућност да се читаво стање виртуелне машине сачува као фајл које се да архивирати, бекаповати, дистрибуирати и умножавати. На пример, у случају виртуелне машине за коју нам није једноставно да утврдимо зашто се забаговала и како да је дебагујемо, добро и брзо решење неретко може бити да је једноставно заменимо с њеном претходном, коректном верзијом. Независност од хардвера помаже ефикаснијем коришћењу ресурса. Ресурсе је могуће мигрирати с једног на други сервер – виртуелна машина не зна да ли је виртуелна или није, и на ком је хардверу.

Користи од виртуелизације за организације које се на њу одлуче

Виртуелизацијом се смањује комплексност целокупног информационог система, а, посебно, комплексност хардвера. Знатно су нижи трошкови система, што је посебно значнајно код започињања нових информационих система, код којих би велике инвестиције, неопходне без визуелизације, често учиниле да доносиоци одлука одустану од упуштања у пројекат. Одржавање апликација је флексибилно и фино се прилагођава промена у интензитету коришћења апликација. Када се успостави да обим коришћења неке апликације расте, са тенденцијом да буде већи од оног који могу поднети ресурси додељени апликацији, довољно је помоћу софтвера за виртуелизацију доделити додатне ресурсе апликацији. Једноставност креирања нових виртуелних машина на већ постојећем хардверу долази до изражаја у ситуацијама када је неопходно у кратком року увести у рад нову апликацију. Наиме, долажење до новог хардвера у кратком року често постаје проблем за себе. За набавке у јавним установама, на пример, закон предвиђа прецизну тендерску процедуру, чије дуго трајање и многе формалности инцијаторе иницијативе за новом апликацијом могу одговорити од било каквог деловања. Малим организацијама пак, трошкови новог хардвера могу бити превелики. Са вируелизацијом је, међутим, довољно у софтверу за визуелизацију креирати нову виртуелну машину намењену будућој апликацији. И то је све што је потребно.

Балансирање ресурсима

У случају пада једног физичког хоста, виртуелне машине прелазе на друге хостове. У EMC-евом VMware-у, на пример, то омогућава технологија VMotion. Интересантно је да, као што то показује статистика, више виртуелних машина данас у једном тренутку прелеће с једног сервера на други, него што у том истом тренутку има авиона који прелећу по небу. Аутоматско балансирање оптерећењем подразумева и да се виртуелне машине пребацују са преоптерећених на мање засићене хостове. Ван шпица коришћења, на пример после 17h радним данима, растерећени хостови се могу аутоматски искључивати не би ли се штедела струја. Тако је, на пример, једна чешка телекомуникациона компанија на основу уштеде струје у свом дејта центру купила шест нових Шкода. Наизглед периферан проблем енергетске ефикасности информационог система у ствари је све значајнији како се степен информатизације друштва повећава.

 

Рачунарски факултет Рачунарски факултет 011-33-48-079